Borba za slobodu interneta

Evropski aktivisti koji su prošlog meseca učestvovali u američkim protestima oko interneta naučili su da postoji politička moć koja se može iskoristiti na vebu. Sada će to znanje pokušati da primene ne bi li pobedili nova svetska pravila o intelektualnoj svojini.
U jeku američkih protesta, sajtovi poput Wikipedije su se “zacrneli” 18. januara, a preko sedam miliona ljudi potpisalo je Googleovu online peticiju protiv nacrta zakona o zaustavljanju online piraterije i zaštite intelektualne svojine. Na kraju su čak i predlagači zakona iz Kongresa ustuknuli pred navalom kritika javnosti. 

Evropski aktivisti se nadaju da će iskoristiti slični pritisak da spreče međunarodni Sporazum o borbi protiv falsifikovanja (ACTA) kojim bi trebalo da se prekine nezakonita trgovina dobara zaštićenih autorskim pravima i žigovima. Oponenti kažu da će on razoriti slobodu na internetu i zaustaviti inovaciju. 

Oko 1,5 milion ljudi je potpisalo veb peticiju kojom se od Evropskog parlamenta traži da odbaci Actu (koja je, tvrde, SOPA i PIPA na međunarodnom nivou). Hiljade ljudi pojavilo se na demonstracijama širom Evrope, a dodatne su zakazane za danas. 

Posle više od tri godine pregovora, za koje kritičari kažu da su vođeni bez dovoljnog učešća javnosti, SAD su prošlog oktobra u Tokiju potpisale Actu, zajedno sa Australijom, Kanadom, Japanom, Marokom, Novim Zelandom i Južnom Korejom (Sporazum će stupiti na snagu kad ga ratifikuje šest od ovih zemalja). 

Ovaj sporazum postao je glavni problem u Evropi nakon što ga je 26. januara potpisala Evropska Unija i predstavnice 22 od 25 članica EU (osim Kipra, Estonije, Nemačke, Holandije i Slovačke). 

Istoga dana specijalni izaslanik EU za Actu, Kader Arif, član Socijalističke stranke iz Francuske podneo je ostavku. On je rekao da su Evropski parlament i organizacije građanskih prava bile izostavljene iz pregovora i ceo proces nazvao „maskaradom”. 

Tako je pitanje, koje je do tada dobijalo neprimetnu medijsku pažnju, stiglo na naslovne strane, sa pozivanjem na nacionalne zakone i zahtevima da Evropski parlament odbije sporazum.

Pritisak vršen na političare bio je nepopustljiv. Helena Drnovšek-Zorko, slovenačka ambasadorka u Japanu koja je u ime svoje zemlje potpisala sporazum, javno ga se odrekla i pozvala svoje zemljake da demonstriraju protiv njega. 

Ona je priznala da je sporazum potpisala „usled trenutka građanske nepažnje” i da je njeno lično uverenje da ACTA „ limitira i uskraćuje slobodu na najvećoj i najvažnijoj mreži u ljudskoj istoriji, a time limitira i budućnost naše dece”. 

Poljska, domovina nekih od najglasnijih protesta današnjice, „suspendovala” je sporazum, kazao je poljski premijer Donald Tusk, nakon masovnog protesta poslanika u maskama Gaja Foksa (simbola članova pokreta Anonymous) u državnom parlamentu. 

ACTA je pokušaj da se, uz pomoć već ustanovljene mreže civilnih i krivičnih zakonskih procedura, prekine nezakonita trgovina dobrima i svojinom - recimo torbama „luj viton”, holivudskim filmovima i zvanično objavljenom muzikom - čime bi se vlasnicima intelektualne svojine obezbedila sredstva da se protiv piraterije i falsifikatora bore u sudovima van granica svoje domovine. 

I premda dva „teškaša” kad je o pirateriji reč, Rusija i Kina, još nisu stavili potpis, oni zaduženi za nacrt ACTA zakona kažu da se nadaju da će ove zemlje uvideti korist od prijavljivanja. 

Kader Arif, protivnik ove mere u Evropskom parlamentu, smatra da je ACTA „pogrešna i po formi i po sadržaju”.
On kaže da su evropski zvaničnici, koji su započeli pregovore o ovom sporazumu 2007, držali zakonodavce u mraku godinama i ignorisali njihove primedbe, da bi im konačno prezentovali konačnu verziju sporazuma bez prava na mišljenje i opcije da ga modifikuju. 

„Voilà, to je maskarada koje se odričem”, kazao je Arif. On je otkrio da mu je veliki broj stavki iz sporazuma bio problematičan, naročito deo koji kaže da bi internet provajderi mogli da budu odgovorni za kršenje autorskih prava svojih korisnika, nešto što se kosi sa postojećim zakonima EU.

 

Osim toga, zakon ostavlja svakoj zemlji ponaosob diskreciono pravo da definiše šta se podrazumeva pod „komercijalnim” nivoom pirterije, tako da bi neke zemlje mogle da uvedu pretresanje laptopova i muzičkih plejera putnika u potrazi za nelegalnim sadržajem. 

Zagovornici Acte odbacuju kritike i kažu da je akcija od suštinskog značaja za odbranu inetelektualne svojine u trenutku kada njeni vlasnici gube desetine milijardi dolara godišnje od falsifikatora i nezakonitog „šerovanja”. Oni optužuju opoziciju da namerno preuveličava pojedine odredbe Acte kako bi raspirila strahove. 

„ACTA samo želi da pojača postojeće zakone o intelektualnoj svojini i da dela protiv masovnih prekršaja iza kojih često stoje kriminalne organizacije, a ne protiv pojedinaca”, kazao je Džon Klensi, predstavnik za javnost ispred odseka EU za trgovinu.

Cilj sporazuma je, kaže Klensi, da se podignu standardi širom sveta i približe evropskim standardima, a ne da se u Evropi pokreću parnice. „Nije ispravna sugestija da će ACTA ograničiti slobodu interneta”, dodao je Klensi. „ACTA ne znači da ćemo na granicama proveravati privatne laptopove ili smartfone. Ona neće preseći dotok interneta niti cenzurisati bilo koji sajt”. 

Ron Kirk, trgovinski predstavnik u SAD, kazao je u oktobru da je zaštita intelektualne svojine „ključna za američke poslove u inovativnoj i kreativnoj industriji” i da sporazum „obezbeđuje platformu Obaminoj administraciji da sarađuje sa drugim vladama kako bi unapredila borbu protiv krivotvorenja i piraterije”. 

SAD i EU odbacuju optužbe da pregovori nisu bili transparentni; Amerikanci kažu da je nacrt Acte objavljen u aprilu 2010. i da je konačna verzija bila dostupna javnosti više od godinu dana. 

ACTA je i u SAD izazvala kritike, ali manje kontroverze od Pipe i Sope, verovatno zato što su njene odredbe namenjene pirateriji s druge strane Atlantika. Međutim, NetCoalition, savez IT kompanija koje su se usprotivile Sopi i Pipi - uključujući Google i eBay - imao je negativ stav i prema Acti. 

A oko 75 profesora prava potpisalo je otvoreno pismo predsedniku Obami, u kojem su kritikovali, kako kažu „intenzivnu ali bespotrebnu tajnost” u kojoj su vođeni pregovori, kao i argument Bele kuće da je Obama imao ovlašćenja da potpiše Actu ne kao sporazum - što bi zahtevalo raspravu u Senatu i njegovu saglasnost - već kao „izvršni sporazum” (kada predsednik deluje unilateralno). 

To nije dobro prošlo u Kongresu. „Ustavotvorne vlasti se pitaju da li administracija može da potpiše ovaj sporazum bez odobrenja Kongresa”, kazao je senator Ron Vajden, demokrata iz Oregona. 

„U svakom slučaju, kad se međunarodne pogodbe, kao što je ACTA, osmišljavaju i prave pod velom tajnosti”, dodaje Vajden, „teško je poverovati da one zastupaju najšire interese generalne javnosti. Kontroverza koja okružuje Actu ne bi trebalo nikoga da iznenađuje”.

Stariji članci:
 

Dodaj komentar

Ko je na mreži?

Imamo 141 gostiju na mreži

Pretraga