Nemačka ponovo u ekonomskom zamahu

Najnoviji podaci pokazuju da je Nemačka na godišnjem nivou ostvarila privredni rast od blizu devet procenata. Prema oceni britanskog "Ekonomista", inženjering i automobilska industrija vodeće grane nemačke privrede.

Ekonomija Nemačke ponovo grabi punom parom, jer najnoviji podaci pokazuju da je u drugom kvartalu ove godine ostvarila privredni rast od 2,2 odsto, ili na godišnjem nivou blizu devet procenata, znatno iznad i najoptimističkijih prognoza.

Podaci o nemačkom privrednom rastu u drugom tromesečju, najbolji od ujedinjenja zemlje pre gotovo dve decenije, znače i da je privreda zone evra takođe imala dobro tromesečje.

Bruto domaći proizvod (BDP) u bloku od 16 zemalja Evropske unije uvećan je, naime, računato prema godišnoj osnovi, oko četiri odsto u drugom kvartalu, mnogo brži nego u Americi.

Za uspeh najveće ekonomije evro zone u velikoj meri su zaslužni porast izvoza (dobrim delom na tržišta u ekonomskom usponu) i investicije firmi u Nemačkoj, koje su nastojale da unaprede i prošire kapacitete da bi zadovoljile tu tražnju.

Prema oceni britanskog Ekonomista, nemački talenat za izuzetan inženjering i automobile elegantnih linija dobro se uklapa u potrebe zemalja sa naglim ekonomskim rastom i njihove nove srednje klase.

Kina je cenjeni kupac za nemačke firme koje isporučuju opremu za električne centrale i za druge infrastrukturne projekte.

Mali nemački proizvođači standardnih kapitalnih dobara takođe su zabeležili rast porudžbina. Nemački automobili dobro se prodaju bogatim klijentima u zemljama u ekonomskom usponu.

Prodaja luksuznih automobila marke "mercedes" utrostručile su se u Kini, dok je u Indiji dvostruko povećana. Drugi proizvođači vozila, kao što su "folksvagen" i "be-em-ve", takođe, su prosperirali.

Nezaposlenih sve manje

Navala novih poslova dobra je za radna mesta, pa nezaposlenost u Nemačkoj neprestano opada, za razliku od trenda u ostalom delu zone evra i u Americi.

Nemačke firme su, osim toga, u vreme slabe tražnje koristile šeme skraćenog i fleksibilnog radnog vremena da zadrže radnike.

Mnogi radnici sa smanjenim fondom radnih sati vratili su se na puno radno vreme daleko brže nego što su se firme nadale. Nezaposlenost u Nemačkoj je sada niža nego što je bila u vreme početka krize.

Skoro da je čudno da je ekonomija zone evra tako jaka u vreme kada je izgledalo da dužnička kriza u pojedinim članicama i regionalne neravnoteže ugrožavaju samo postojanje jedinstvene valute. Podaci o BDP-u pokazuju da ovaj drugi problem nije nestao.

Zemlje sa snažnim vezama sa izvoznom mašinom Nemačke, kao što su Austrija i Holandija, takođe, su ostvarile značajan rast.

Ekonomis navodi da su podaci iz Francuske zadovoljavajući, mada su više zasnovani na ličnoj potrošnji nego na izvozu. Situacija se poboljšava i u Španiji i POrtugali, gde je BDP konačno počeo da raste za slabašnih 0,2 odsto u drugom kvartalu.

Grčka ekonomija je, međutim, u istom razdoblju imala pad od 1,5 odsto, navodi britanski list.

To neće brinuti nemačke firme koje se u sve većoj meri usredsređuju na Aziju i Latinsku Ameriku. Niti će američke pritužbe da Nemačka živi na račun potrošnje drugih i da sama malo doprinosi globalnoj tražnji imati mnogo uticaja, ističe Ekonomist.

Ima i nagoveštaja da nemački oporavak dovodi do veće domaće potrošnje. Nemačka statistička služba je saopštila da je lična potrošnja dala pozitivan doprinos BDP-u.

Obnovljena nada u Evropi u suprotnosti je sa zabrinutošću u Americi, gde ekonomija posrće, a povećanje broja radnih mesta je prava retkost.

Zadovoljstvo u Nemačkoj treba da uteši Amerikance, piše Ekonomist i dodaje da su sudbine privreda sa obe strane Atlantika usko povezane.

Ako nemački izvoznici doživljavaju procvat, to znači da neko u svetskoj ekonomiji još uvek slobodno troši, zaključuje britanski list.

Detaljnije...

Povezani članci: