Incident na referendumu u Turskoj

Pristalice Radničke partije Kurdistana napale izborno mesto u jugoistočnoj Turskoj. Građani Turske na referendumu odlučivali o promeni ustava, koje bi trebalo da približe tu zemlju evropskim standardima. Ustavne promene predložila vladajuća stranka premijera Tajipa Erdogana.

Više od 49 miliona Turaka, koliko ih od 70 miliona stanovnika ima pravo glasa, danas se izjašnjavalo o ustavnim amandmanima u kojima se predviđaju značajne novine.

Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, vladajuća Partija pravde i razvoja, koja je predložila te promene, uživa minimalnu prednost tako da je ishod teško predvideti.

Turska se podelila. U svakom slučaju, rezultat referenduma biće tesan. Prema poslednjim anketama, vlada je u prednosti od samo nekoliko procenata. Ishod glasanja presudiće građani koji će na samim glasačkim mestima, zaokružiti "da", ili "ne". A takvih je više od 12 odsto, pogotovo među mladima.

Turska želi u Evropsku uniju, a paket od 26 reformi, tvrdi premijer Erdogan, ojačaće demokratiju u zemlji i približiti je evropskim normama. Erdogan traži i da se vojsci smanje ovlašćenja i njen uticaj svede na onaj koji je imala pre vojnog udara, 12. septembra 1980. godine.

Vlada je predložila 26 amandmana, od kojih neki zadiru u suštinu državnog uređenja, pogotovo kada je reč o pravosuđu. Predviđeno je da se poveća broj sudija u Ustavnom sudu, kao i članova Visokog saveta sudija i tužilaca, tela koje kontroliše rad pravosudnih organa.

Sporno je, međutim, što će ubuduće jedan broj njih imenovati predsednik države, parlament i ministar pravde, što može da ugrozi nezavisnost pravosuđa, tvrde u opoziciji.

Polemike je izazvao i predlog po kome civilni sudovi mogu da vode procese protiv najviših vojnih oficira za krivična dela protiv naroda i države. To će, upozoravaju u armiji, otvoriti vrata za "politička suđenja" ljudima u uniformama, a u vladi odbacuju ove optužbe.

Opozicija, takođe, tvrdi da je cilj reformi islamizacija države.

U opoziciji tvrde da će ove promene omogućiti vladi da kontroliše rad pravosuđa i armije, koji su dosad bili bastion sekularnog sistema.

"Premijer Erdogan želi da imenuje sudije. To će ugroziti sekularni sistem zemlje", upozorava lider vodeće opozicione Republikanske narodne partije Kemal Kiličdaroglu.

Prokurdska Partija mira i demokratije traži veću autonomiju za svoj narod, koja se ne nudi u predloženim ustavnim promenama. Ona je zbog toga pozvala Kurde da bojkotuju referndum.

Ovaj referendum je svojevrstan test za premijera Erdogana, državnika koji poslednjih desetak godina dominira turskom političkom scenom. Pogotovo što se on održava nepunu godinu dana uoči parlamentarnih izbora.

Poraz bi, prema mnogim ocenama, mogao da označi početak kraja njegove političke karijere. Jer, pitanje je, zapravo, da li bi se on, u slučaju poraza na referendumu, usudio da se po treći put upusti u izbornu trku za predsednika vlade.

Detaljnije...

Povezani članci: