Intervju: Andrej Maričić

Širu popularnost stekao si učešćem i pobedom u VIP Survivor Serbia 2010. Kako se nosiš sa medijskoj žižom kojoj si izložen poslednjih par godina?

Survivor je za mene mnogo više od reality programa.
Osim što mi je doneo pobedu i  popularnost, mnogo više je uticao da se promenim na bolje u svim aspektima života.
Definitivno iskustvo koje ću pamtiti dokle god sam živ.
Svakome prija neka vrsta pažnje, a nama koji se bavimo javnim poslom ta medijska takođe,
ali što se mene tiče ne volim da iskačem ljudima iz frižidera i radim svakakve gluposti samo da bi se pričalo o meni u medijima.
Kad uradim nešto veliko i na šta ću biti ponosan, može, inače ovako izbegavam da budem u svakoj čorbi mirođija iako mirođiju volim. ;)

 

Želiš da se oprobaš u glumi u Hollywoodu, kako napreduješ na tom planu?

Tu priču sam započeo pre 2 godine i radim na tome. Bio sam, video, ima nekih reakcija ali ne pričam ništa dok se stvarno nešto ne desi.
Nije to tako jednostavno kao što većina ljudi misli "Dobar dan, dobar dan, ja došao..."
Bez obzira na talenat, jedan od najbitnijih faktora za uspeh jeste biti na pravom mestu u pravo vreme.
Ako budem na takvom mestu nekad onda će da postoji povod za pravu priču.

  

Takođe si se oprobao i u pozorišnoj glumi. Šta nam možeš reći o predstavi "Majstor i Margarita - Jevanđelje po Wolandu" u kojoj igraš najznačajniju i najzapaženiju ulogu?

Pozorište je moja velika ljubav, osećaj biti na sceni je neprocenjiv,
posebno kada dobiješ željenu reakciju od publike.
Majstor i Margarita je jako kompleksna predstava,
a uloga pesnika Ivana Bezdomnog mi je bila zaista veliki izazov.
Reakcije publike i kritike su dobre, predstava je na pauzi zbog angažovanja nekolicine nas na drugim projektima,
ali se očekuje ponovno igranje iste kao i pripremanje novih.

 

Letos se prikazivala emisija "Autostoper" na televiziji Pink, koju si vodio sa Enom Popov. Šta se desilo? 

Autostoperi su bili super iskustvo za mene.
Svaki TV format ima odgovarajući broj epizoda i sezona pa i ovaj.
Napravljena je pauza posle 10 epizoda i kraja prve sezone,
a i ja sam otišao u Njujork, angažovan na drugim projektima.
Ko zna, možda Autostoperi ponovo zažive, nikad se ne zna...


Za tebe se može reći da si svestrana ličnost. Jednom prilikom si izjavio da je tvoja velika ljubav američki fudbal. 

Američki fudbal sam, ajde da kažem, trenirao u Dukes-ima u Novom Sadu,
putujući 3-4 puta nedeljno iz Beograda.
Cilj mi je pre svega bio afirmacija ovog sporta u Srbiji
i uključivanje mlađih generacija u sam sport.
Naravno, igrao sam čak i jednu utakmicu, imao odlično rušenje,
pa me od tada prozvaše Nasilje.
Beše to pre 2 godine.
Danas samo gledam američki fudbal na TV kad stignem.

 

Šta je to što smatraš da poseduješ što te je učinilo uspešnim?

Nadam se da nikada neću saznati, jer ako saznam forsiraću to,
što može dovesti do preterivanja u svakom pogledu.
Preterivanje u svemu je razlog svakog pada ili neuspeha.

 

Nedavno si doživeo udes. Kako se nosiš sa tim?

Preživeo sam, ne bih o tome, idemo dalje.
Ne volim da pričam o lošim stvarima koje su prošle.
Uvek se trudim da kroz život idem sa osmehom i pozitivnom energijom.


Već godinama si u ozbiljnoj vezi. S' obzirom da si javna ličnost izložen si raznim tračevima. Da li imaš neki savet za opstanak veze i kako je održati svežom?

Ostati onakav kakav si bio pre nego što si postao javna ličnost.
Voleti i poštovati ljude koji su te znali dok nisi postao to što jesi i biti obazriv sa novim "prijateljima".
Ako neko razmišlja o opstanku veze, to je loše.
Previše razmišljanja je loše.
Uz osmeh, ljubav i razumevanje nema potrebe za razmišljanjem.

 

Za kraj, šta nam možeš reći o svojim budućim planovima? 

Najsigurniji moj plan za budućnost je da ću za nekih pola sata izaći iz stana,
sesti u auto, otići u teretanu pa u bioskop.
Sve preko toga je već daleka budućnost.


Urednik intervjua: Tanja Milovanović






Stariji članci:
 

Dodaj komentar