Joomla Software solutions Template

„Ako ljudi spajaju kraj s krajem i svakog meseca se zadužuju biće ogromnih problema. Pre ili kasnije đavo će doći po svoje, neko će im zakucati na vrata i oduzeti stan ili auto. Kredit je luksuz.“ Ova izjava bivšeg guvernera Radovana Jelašića iz septembra 2007. godine, dakle pre nego što je iko mogao da nasluti kakva se nepogoda na svetskom finansijskom tržištu sprema, za mnoge je danas bolna lekcija jer je tokom tri godine krize u mnogim srpskim porodicama đavo zaista došao po svoje. Te jeseni kad je prvi čovek centralne banke bio gost naše redakcije, ove Jelašićeve rečenice bile su okidač za žučnu raspravu s novinarima „Politike“.

To niko ne radi iz besa, već da bi zadovoljio osnovne potrebe, činilo se tada, jer da nisu uzimali kredite mnogi građani danas ne bi imali ni stan, ni cipele, ni kompjuter. 

"A recite vi meni šta ćete uraditi kad uzmete zajam s deviznom klauzulom i neko 2008. godine zamrzne plate, a kurs ode", pitao je tadašnji guverner. 

Posle samo godinu dana ispostavilo se da je pitanje bilo proročko, a tri godine kasnije gotovo da nema korisnika stambenog kredita koji na svojoj koži nije osetio da je guverner bio u pravu.

Ipak, nisu samo građani i novinari u to doba pravili loše procene. Nekoliko ekonomista, na primer, uzelo je stambene kredite u švajcarskim francima, domaći privrednici pozajmljivali su na stotine miliona evra od banaka i kupovali preduzeća po Srbiji. Vrlo ugledni ovdašnji agenti za nekretnine prognozirali su početkom 2008. godine, da će investiciona groznica zahvatiti Beograd 2009. i 2010. godine, a državni zvaničnici očekivali ekonomski rast od 5,5 odsto. Vrlo brzo se sve okrenulo naglavačke. Rate za stan u „švajcarcima“ gotovo da su duplirane, tržište nekretninama skoro da je zamrlo, a ekonomski rast još nije dostigao pretkrizni nivo.

Zato je jedna od najvažnijih pouka koju su iz krize naučili kreatori ekonomske politike, privrednici i građani – da đavo uvek dolazi po svoje, ali da vrlo često zna sve da ponese sa sobom. Recesija je sve do jednog podsetila da osnovna lekcija iz udžbenika ekonomije glasi „troši onoliko koliko zaradiš“.

Više nije važno samo kupiti nešto i verovati da ćete profitirati samim tim što ste se upisali kao ponosni vlasnik firme, nekretnine ili placa. Ovim rečima Toplica Spasojević, vlasnik ITM-a, opisuje koju pouku su krupni kapitalisti izvukli iz recesije.

Dobar deo njegovih kolega je pre nekoliko godina svoju poslovnu filozofiju zasnivao na principu: „Zaduži se, prodaj, zaradi“. Oni koji su se protezali više nego što su dugački skupo su platili pogrešnu procenu.

Dugovi su biznismena Zorana Drakulića naterali da se odrekne većinskog vlasništva u kompaniji, Miroslava Miškovića da proda „Maksi“ i umalo nisu potopili poslovnu imperiju Đorđija Nicovića. Recesija je Rodoljubu Draškoviću kupila kartu za Švajcarsku u jednom pravcu pa je napustio Srbiju, a Milana Beka isterala iz senke u kojoj se dugo godina skrivao.

"Ne samo da je ispalo da su preambiciozni pogrešili, nego je i skromnost za ovakve uslove poslovanja bila preterana", izvlači ovih dana recesione pouke Toplica Spasojević.

 "Ispalo je da su jedino pesimisti bili u pravu i da jedino oni nisu na gubitku. Ali, mislim da takvo ponašanje ipak ne može ekonomski oporavak da povuče napred", uveren je Spasojević. 

Priznaje da je i on postao pomalo konzervativan pa kad bira poslovne partnere uglavnom izbor padne na one koji „firmu neguju kao porodicu“.

"Iako je moje pravilo bilo da svima treba pružiti šansu, sada izbegavam da poslujem s kompanijama koje imaju mali kapital i malo zaposlenih i koje se ne bave svojom osnovnom delatnošću. Jer, takvi mogu lako da se pokupe i da odu", objašnjava Spasojević kako je postao oprezniji.

Posle tri godine finansijskih nepogoda, oprezniji je i njegov kolega Radoslav Veselinović, vlasnik „Galeb grupe“.

"Naučili smo da rizik u poslovanju svedemo na najmanju meru, po cenu manjeg ili nikakvog profita. Za razliku od pre nekoliko godina kada se mnogo novca ulagalo, sada se vrlo malo i oprezno investira", kaže Veselinović.

 Ono što ih obojicu zabrinjava je to što im se čini da kreatori ekonomske politike iz krize nisu izvukli nikakve pouke. S njima je saglasan i Milan Knežević, vlasnik Konfekcije „Modus“. 

"Kriza nam je pomogla da pogledamo istini u oči. Slika koju smo videli u ogledalu, nažalost, nije bila nimalo prijatna jer su je političari prethodnih godina pothranjivali iluzijama. Bojim se da i danas to čine i da kreatori ekonomske politike još nisu spremi da se suoče sa istinom. Dokaz da državni zvaničnici ništa nisu naučili tokom krize je to što strukturne reforme još nisu sprovedene. Čini mi se, nažalost, da ni kolege privrednici nisu mnogo pouka izvukli, jer i dalje su njihove oči uprte u državu koja jedina može da pruži ruku spasa i ponudi lek za sve probleme. A kriza zaista može da bude i lekovita pojava u ekonomiji koja može da ogoli iluzije, likvidira bolesno i ostavi zdravo tkivo. U Srbiji se to, nažalost, nije dogodilo", kritičan je naš sagovornik.

Zato je ubeđen da će recesija možda i proći, ali da iz krize još dugo godina nećemo izaći. Kao što smo u njoj i bili pre svetskih finansijskih nepogoda.

"Shvatio sam da naše vlasti ne izvlače nikakve pouke iz krize", ovim rečima Nikola Pavičić, počasni predsednik „Tarketa“ iz Bačke Palanke, počinje razgovor za „Politiku“.

"Naš stari model rasta je propao jer smo se zaduživali, previše trošili i uvozili. Bez obzira na to što se vlast deklarativno zalaže za podršku izvoznicima, suštinski mere ekonomske politike ne idu u tom pravcu. Od 2000. godine naovamo puna su nam usta izvoznika a u tom periodu jedva da može da se sastavi godinu i po dana da je kurs pogodovao izvoznicima. Uglavnom je on takav da stimuliše uvoz. Zbog toga je Srbija danas zemlja s najnižim izvozom po stanovniku u Evropi, a da to nikoga preterano ne zabrinjava. Da smo nešto naučili iz krize ne bi se država i dalje ovako besomučno zaduživala", kritičan je Pavičić.

Kako kaže, mi smo toliko nesvesni svojih muka da čak nema ozbiljnih analiza o velikim problemima naše privrede kao što je nelikvidnost, na primer.

"Bez obzira na to što ovde svako svakom duguje ne postoji analiza koja će da pokaže o kolikim potraživanjima je zapravo reč. Mislim da je to tako zato što analize otkrivaju krivce, a u ovom slučaju otkrilo bi se da je država najveći krivac za ovakvo stanje", kaže Pavičić. 

 Ekonomista Miroslav Zdravković priznaje da je tokom krize naučio da Srbija nije izolovano ekonomsko ostrvo, već da sve na svetu funkcioniše po sistemu spojenih sudova.

"Ranije sam uglavnom bio koncentrisan na domaća ekonomska dešavanja. Sada sam naučio da pratim šta se dešava u svetu, jer vrlo dobro znam da bez obzira na to koliko smo mali, na neki način potezi velikih mogu da nam kroje sudbinu", kaže Zdravković.

Uostalom, među ekonomistima se i pre krize prepričavala izreka da kad Amerima ima grip, ceo svet dobije prehladu. Zato se ovih dana, kada se u svetskim medijima provlači vest da jednoj od najvećih svetskih privreda preti bankrot, ekonomski stručnjaci nadaju da neće ponovo nacionalnim privredama morati da prepisuju antikrizne terapije.