Posla za još 740.000 ljudi do 2015.
Do 2015. u Srbiji bi u privatnom sektoru moglo da radi 2,5 miliona ljudi, što je 740.000 više zaposlenih nego sad.

Ali barem nakratko moramo da se odreknemo jeftine zabave, kaže Dejan Ilić, uspešni privrednik, generalni direktor kompanije ARR u Nemačkoj.

Sav raspoloživi novac, uključujući i onaj koji se danas troši na produkciju kič sapunica, trebalo bi da se aktivira tako da se motiviše što više preduzetnika, onih koji bi zapošljavali pet, deset ili 20 ljudi, smatra on.

“Smanjenje nezaposlenosti kao cilj mora se dostizati i odozdo, iz baze i sa državnog vrha.Preduzetnicima nije uvek potreban samo novac, nego da se reše strukturni problemi”, navodi Dejan Ilić.

Svi sagovornici u tekstu članovi su Blicove Vlade Srbije. Za ovu vladu birani su kako je obrazloženo odgovoni, stručni i moralni ljudi, sposobnim da vode državne poslove. Između tri kandidata za svaku poziciju izabrano je 12 ministara i premijer, odnosno premijerka.

I Goran Ješić, gradonačelnik opštine Inđija, smatra da su potrebne reforme kako bi se Srbija pomerila sa sumornog mesta među evropskim liderima u nezaposlenosti sa stopom od 23,7 odsto. 

On objašnjava da se u tom delu najviše može postići kroz pojednostavljivanje procedure i obezbeđivanje jeftinijih kredita za privredu. Što se tiče privlačenja stranih investicija, potrebna je makropolitička stabilnost, smatra Ješić. 

“To, između ostalog, podrazumeva i dobro pravosuđe i vladavinu prava. Predmeti koji se tiču privrednih delatnosti moraju da se rešavaju brzo a ne godinama, jer se i tako odbijaju investitori.Uz sve te reforme i nastavak evropskih integracija vrlo brzo možemo dostići nivo direktnih stranih investicija od dve ili tri milijarde evra koji smo imali pre krize. Samim tim, i nezaposlenost će se smanjivati”, navodi Ješić. 

Podrazumeva se da treba da se stvori i ambijent u kojem će se podsticati razvoj malog i srednjeg biznisa, dodaje on. 

Srbija je od 2000. imala stope privrednog rasta od po, u proseku, pet odsto godišnje. Ali takav rast ekonomije zasnovan na uslugama, stvorio je visok spoljnotrgovinski deficit i država se intenzivno zaduživala, što više nije održivo, ocenila je Svetska banka u svom poslednjem izveštaju. 

Ta institucija je upozorila da je jedino rast privrede zasnovan na povećanju izvoza održiv model rasta. Kad bi srpski privrednici svake godine u inostranstvu prodali robu i usluge za 16 odsto više nego prethodne, godišnje bi se otvorilo 20.000 novih radnih mesta.

Zoran Ilić, vlasnik “Biomelema” kaže da Srbija ima šta da izveze. I to ne samo osnovne materijale nego i proizvode visoke dodate vrednosti koji se traže na razvijenim tržištima EU, Rusije i Belorusije. Sa poslednjim dvema država Srbija ima i ugovor o slobodnoj trgovini, odnosno pristup tržištu od 200.000 miliona ljudi.

“Roba široke potrošnje, kao što je zdrava hrana poput džemova, alkoholno i bezalkoholno piće, tekstilni proizvodi, garderoba i čarape, automobili i električni aparati, sve to možemo da izvozimo. I tu ne treba forsirati samo velike firme ili samo jedan određeni sektor nego svi, i mali i veliki i srednja preduzeća, treba da rade na zajedničkom cilju - povećanju izvoza”, kaže Ilić. 

On daje originalan predlog kojim bi se vrlo brzo popravila anemična slika domaćeg izvoza, u kojem dominiraju čelik i kukuruz. 

Dijasporu bi trebalo povezati sa domaćim privrednicima, tako da omiljene domaće robne marke, “plazmu”, “jafu” i “karneks” paštetu u Beču i Čikagu ne prodaju bosanski i hrvatski trgovci nego srpski, koji bi onda u većoj meri tražili proizvode iz Srbije. 

Radoslav Veselinović, vlasnik i direktor “Galeb grupe” nema ništa protiv državnih subvencija, ali samo ukoliko privrednik koji ih dobija podnese dokaz o robi koju je prodao u inostranstvu. Uz to, država bi trebalo da pomogne izvoznicima u dobijanju sertifikata za određena tržišta za koja oni procene da su perspektivna, dodaje Veselinović. 

Darko Vukobratović, vlasnik i direktor Rudnika olova, cinka i bakra “Kontango” sumnja koliko su brojke o nezaposlenosti pouzdane. Jer sudeći po ljudima u njegovom okruženju, više ih radi na crno nego legalno. 

“Kod nas u rudniku je konkurs za pomoćnike rudara stalno otvoren. Niko neće da radi za platu od 300 evra pod zemljom kad može na skeli u građevini toliko da zaradi”, kaže Vukobratović. 

Prema poslednjoj anketi o radnoj snazi iz novembra prošle godine, stopa rada na crno spustila se oko dva odsto u odnosu na novembar 2010. Ipak, od početka krize, od oktobra 2008, broj zaposlenih manji je za gotovo 600.000. 

Ekonomista i finansijski konsultant Svetlana Kisić smatra da su za razvoj potrebne investicije koje bi omogućile otvaranje radnih mesta.

Prema njenim rečima, u privredi poput srpske, koja ima malo vlastito tržište a nesposobna je da izađe na druga tržišta, preduzeća propadaju, a ljudi ostaju bez posla. Ni sektor malih i srednjih preduzeća ne može samostalno da se razvija. 

“U poslednjih nekoliko godina nismo stvorili stabilan i siguran ambijent, a kriza u okruženju i problemi partnera iz inostranstva dodatno otežavaju poziciju. Ne možemo da utičemo na globalnu krizu, ali moramo da uradimo što je do nas. Moramo da uskladimo propise i obezbedimo pravnu sigurnost. U suprotnom niko neće hteti da dođe i da se zarobi u Srbiji čekajući na različite dozvole”, zaključuje Kisićeva.

Matković: Smanjiti sivu ekonomiju

Svetska banka procenjuje da samo 0,1 odsto BDP odlazi na aktivne mere zapošljavanja godišnje, što je premalo. Za ove procene savetnica predsednika Srbije Gordana Matković kaže da su opravdane. 

“Imali smo neke aktivne mere poput javnih radova i Prve šanse, ali pitanje je koliko su te mere bile efikasne. Potrebno je napraviti njihovu evaluaciju, da se one koje su neefikasne odbace i da se aktiviraju nove. Takođe, moramo smanjiti sivu ekonomiju i povećati fleksibilnost na tržištu radne snage. Moraju se tražiti podsticaji da se ljudi izvlače iz sive zone, jer verujem da bi većina mladih ljudi menjala veću platu na koju nije prijavljena za manju, ali sa mogućnošću da podigne kredit i uživa neke druge povlastice stalnog zaposlenja”, kaže Matkovićeva.

Stariji članci:
 

Dodaj komentar

Ko je na mreži?

Imamo 53 gostiju na mreži

Pretraga