Srpska kultura u pravnom haosu
Većina kulturnih radnika nije osetila efekte dugo očekivanog Zakona o kulturi, zbog nesklada između različitih zakona, i nedostatka posebnih zakona za različite kulturne oblasti, pokazuje obimno istraživanje Balkanske mreže za istraživačko novinarstvo (BIRN).
U studiji "Između propisanog i realnog - kultura u pravnom haosu" ukazuje se da država ne planira da donese neke od najtraženijih propisa, poput zakona o pozorištu koji struka dugo priželjkuje i čiji je nacrt čak postojao u vreme vlade Zorana Đinđića da bi posle njegovog ubistva bio - zaboravljen. 

Ministarstvo kulture je u izjavi za BIRN ocenilo da "nema potrebe" da se donosi poseban zakon koji bi regulisao oblast pozorišta, jer smatra da je ta materija "adekvatno regulisana Zakonom o kulturi". 

Pozorišni radnici ocenjuju, piše BIRN, da krovni zakon nije uvažio specifičnosti njihove umetnosti - od načina planiranja, preko javnih nabavki, do zapošljavanja kadrova, i da nije primenljiv, posebno zbog suprotnosti sa Zakonom o radu, pa su poseban zakon ili podzakonski akti neophodni da bi se problemi u poslovanju otklonili. 

Prema rečima direktorke Narodnog pozorišta Ljubice Ristovski, Zakon o radu, kao bazičan zakon, ne dozvoljava zapošljavanje na tri godine, niti obnavljanje angažmana na taj period - što predviđa Zakon o kulturi. 

"Prema tome, vi direktno krišite jedan bazičan zakon, i, s kim god da sklopite takvu vrstu ugovora, on može da vas tuži i da ga sud prosto vrati na radno mesto", izjavila je Ristovski. 

Ministarstvo kulture, pak, smatra da nema protivrečnosti između Zakona o kulturi i Zakona o radu "jer je Zakon o kulturi komplementarni deo celokupnog zakonodavstva" Srbije. 

Zakon o kulturi definiše 11 kulturnih oblasti. Od kako je usvojen, doneto je, piše BIRN, samo pet posebnih zakona, ali se ni oni ne primenjuju, bilo zbog toga što je datum početka primene odložen za 2012. godinu ili zato što još nedostaju neophodna podzakonska akta, ili jer su nerealni, ili se ne mogu primeniti u praksi. 
Ministarstvo smatra da će "kompletna oblast kulture biti zakonodavno zaokružena" kada budu pripremljeni Zakon o muzejima, Zakon o nepokretnim kulturnim dobrima i Zakon o kulturnom nasleđu" a za ovaj mesec najavljuje i usvajanje Zakona o arhivskoj službi i arhivskoj građi. 

Sa druge strane, pokazuje se u istraživanju, dugo traženi zakon o izdavaštvu će dobiti nov nacrt pošto je prethodni povučen na doradu. 

Ministarstvo kulture je najavilo da će se "u narednom periodu pristupiti pripremi novog Nacrta" zakona o izdavaštvu, zato što je prethodni "osporen u osnovnim rešenjima" na javnoj raspravi tokom 2010. godine. 

Međutim, bivši savetnik ministra kulture Zoran Hamović ocenjuje da je povučeni nacrt "zadovoljavajuć". On okrivljuje novi sastav Ministarstva da je zaustavio donošenje tog propisa time što je, radi dorade, izvadio iz paketa četiri nacrta zakona u vezi sa knjigom - iako su, tvrdi on, nakon javne rasprave mnoge primedbe na zakon bile uvažene. 

"Dok se na zakonu radilo, svi su pitali kada će zakon izaći, a kada je proces zamrznut, niko više ne postavlja to pitanje", izjavio je Hamović. 

BIRN-ova uporedna analiza stranačkih programa pokazuje da "najveći broj stranaka ili uopšte nema razvijen kulturnim program, ili je on šturo izložen, sa donekle izuzetkom opozicionih partija koje svojim predlozima pokušavaju da privuku glasove uoči izbora". 

 

Čitavo istraživanje, koje je deo projekta BIRN o analitičkom izveštavanju o kulturnoj politici, na sajtu je "Balkan Insight" (www.balkaninsight.com). Njime je obuhvaćeno 11 gradova u Srbiji. 

BIRN će rezultate istraživanje predstaviti u subotu 28. januara u Narodnoj biblioteci Srbije u 12 sati. Tada će biti regionalni okrugli sto "Zakoni u oblasti kulture - podrška ili kočnica kulturnog razvoja" na kojem će učestvovati novinari, urednici i kulturni radnici iz Tirane, Sarajeva, Skoplja, Prištine i Beograda.

Noviji članci:
Stariji članci:
 

Dodaj komentar

Ko je na mreži?

Imamo 169 gostiju na mreži

Pretraga