Joomla Software solutions Template

Predsednik Centra za demokratiju dr Dragoljub Mićunović otvorio je 3. novembra tribinu "Da li je nebriga za kulturu nekulturna?" pitanjem da li su problemi kulture samo u novcu ili nešto drugo, a četvorosatnu raspravu je završio porukom da je potrebno probuditi ,,kulturnu radoznalost" kod ljudi.

Potpredsednik Demokratske stranke, rediteljka Vida Ognjenović je, kao uvodničar, predložila da se tokom rasprave posveti pažnja odnosu između kulture i zabave, medija, privrede i obazovanja.

Za nju je veoma bitno što se preskače vrednovanje u kulturi i što prosveta ne obrazuje mlade da razvijaju svoje kulturne potrebe kao i da se mediji "maćehinski" odnose prema kulturnim događajima.

Član gradske vlade za kulturu Vesna Marjanović je insistirala da se kultura treba tretirati kao "vitalna društvena oblast" i podsetila da ni mnogo bogatije i razvijenije sredine nemaju dovoljno sredstava za kulturu, a da je procenat sponzorskog finansiranja u jednoj Nemačkoj 5 posto.

Marjanović je podsetila da se grad stara o 36 ustanova kulture, 11 manifestacija i zapošljava u njima 1.400 zaposlenih, a isto toliko ih je i na budžetu grada kao slobodni umetnici.

Time je opravdala socijalna izdvajanja nauštrb programskih troškova koji su direktno ugroženi, a iz kojih se finansiraju ove manifestacije. Ona je priznala da je grad preplavljen sadržajima zabavnog karaktera i da je postojeći budžet "premalen" da se "pravedno podeli".

Najoštrije kritike su upućene na račun javnih servisa poput RTS-a i ostalih informativnih sistema koji imaju nacionalne frekvencije i zakonom propisanu obavezu da se određeni procenat vremena i prostora posveti kulturi.

Postavljeno je pitanje evaluacije rada svih zaposlenih u kulturi od rukovodećih koji snose odgovornost za rad institucija do ostalih zaposlenih i postavljen je zahtev da se očuva "kontinuitet rada uspešnih institucija" i da kultura prestane da bude "moneta za potkusurivanje" unutar partijskih dogovora.

Režiser Dejan Mijač je odbacio kao "suvišan" Zakon o kulturi u zemlji koja zakone ne sprovodi ili su prevaziđeni jer to ostavlja prostor za volontarizam, a da se dobre stvari dešavaju u kulturi zahvaljujući određenim pojedincima. Zato, smatra on, glavna opasnost za ono što je dobro preti iz redova partija jer ,,ako već radimo mimo zakona onda da čuvamo ljude koji rade".

Režiser Aleksandar Mandić je postavio retoričko pitanje ,,da li proizvodimo previše kulture prema njenim realnim potrebama" i pri tome je naveo niz profesija koje "liferuju" kreativne producente, akademske slikare, reditelje, glumce za kulturnu scenu Srbije za koju država nema i ne treba da ima previše novca.

Direktorka Muzeja savremene umetnosti Branislava Anđelković objasnila je razloge za apel koji je uputila svima prisutnima da pomognu da se započeta rekonstrukcija MSU dovrši jer ,,neophodna je platforma sa koje bi se moglo delovati u kulturi" i podsetila da ovo društvo nije smoglo snage za proteklih 30 godina da izgradi neku novu kulturnu instituciju od nacionalnog značaja.

O temi obrazovanja kao negovanja budućih konzumenata kvalitetne kulture govorilo je više učesnika upozoravajući da je broj fakultetski obrazovanih u Srbiji spao na 6 posto, a čitave generacije su izgubljene kroz loše nastavne planove i odsustvo saradnje škola i kulturnih institucija.