Izuzetno dobro što će Srbija imati zajednički nastup sa EU na Generalnoj skupštini UN, izjavila predsednica Skupštine Slavica Đukić Dejanović. Izmena rezolucije o Kosovu kapitulacija Srbije, smatra DSS, dok LDP i SPO nagalašavaju da se radi o pozitivnom koraku približavanja Uniji.

Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović izjavila je da je izuzetno dobro što će Srbija imati zajednički nastup sa Evropskom unijom na Generalnoj skupštini UN, na kojoj će biti raspravljano o rezoluciji o Kosovu i Metohiji.

Đukić Dejanović je rekla da je ta odluka u skladu sa tendencijom države da rešava pitanja unutar zemlje, ali i da obezbedi podršku EU.

"Mi konačno moramo praviti poteze i korake koji idu ka tom cilju", ocenila je Đukić Dejanović i dodala da je i polazni tekst rezolucije o Kosovu i Metohiji napravljen sa tendencijom da se popravi i da na GS UN bude podržan.

Prema njenim rečima, Vlada Srbije, resorno ministarstvo i svi akteri koji su u tome učestvovali dobili su zadatak da na tom pitanju rade.

"Vest da ćemo zajedno sa EU izaći sa rezolucijom na Generalnoj skupštini UN me vrlo raduje i zbog toga što će zajednički nastup članica EU i Srbije u SB UN dovesti do neuporedivo konstruktivnije debate po dijalog koji je neophodan da bi se sporna pitanja rešavala", napomenula je Đukić-Dejanović.

DSS: Izmena rezolucije o Kosovu kapitulacija

Potpredsednik Demokratske stranke Srbije Slobodan Samardžić ocenio je danas da je prihvatanje predsednika i Vlade Srbije da se izmeni predlog rezolucije o Kosovu "akt kapitulacije pred ultimatumima zapadnih sila za oduzimanje Kosova i Metohije".

"Ovakvom rezolucijom Srbija će na Generalnoj skupštini UN pobediti samu sebe i srpski narod", navodi se u Samardžićevoj izjavi dostavljenoj agenciji Beta.

Prema njegovim rečima, sada je očigledno da je sadašnja vlast više od dve godine najgrublje obmanjivala narod tvrdeći da brani Kosovo i Metohiju.

"Ovom rezolucijom sudbina Kosova i cele Srbije predaje se u ruke vašingtonske i briselske birokratije. Umesto da se za Kosovo i Metohiju i dalje borimo u Savetu bezbednosti UN, na osnovu ove rezolucije prepušta se Evropskoj uniji da daje dobre usluge Srbiji i Kosovu u razvijanju dobrosusedskih odnosa", naveo je Samardžić.

LDP: Prvi korak u odustajanju od pogrešne politike

Liberalno demokratska partija ocenila je da je odlukom Vlade Srbije da podnese predlog rezolucije o Kosovu, koji je usaglašen sa Evropskom unijom napravljen prvi korak u odustajanju od pogrešne politike i trajnog gubitka evropske budućnosti.

"Prvi sledeći korak je da ministar spoljnih poslova podnese ostavku ili da bude smenjen odmah po povratku iz Njujorka jer je današnji dogovor ujedno i poraz njegove politike i stila stalnog guranja u poraze i konfrontacije sa svetom", navodi se u saopštenju LDP-a.

LDP ističe da Srbija mora da se okrene kreiranju nove politike, čvrstom partnerstvu sa Briselom i Vašingtonom i stabilizaciji u regionu, uz ocenu da bi bilo mnogo bolje da je dogovor sa Briselom i Vašingtonom napravljen pre podnošenja inicijalnog teksta rezolucije.

Po oceni LDP-a, sada je najvažnije da odmah uslede vrlo konkretni potezi, koji će uveriti da je u srpskoj zvaničnoj politici prihvaćeno ono na čemu ta stranka insistira već pet godina i da današnja "razumna" odluka ne sme da bude samo izolovani korak.

"Kroz te poteze bismo stekli kredibilitet i mogućnost da dobijemo garancije za Srbe na Kosovu i zaštitu njihovih individualnih i kolektivnih prava. LDP je spremna da jedino podrži politiku koja je drugačija i okrenuta ka životu", dodaje ta partija.

Drašković: Hrabra odluka Borisa Tadića

Lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković izjavio je da daje punu podršku predsedniku Srbije Borisu Tadiću za "hrabru odluku" koju je doneo povodom rezolucije o Kosovu pred Generalnom skupštinom UN.

"Tadić je okazao spremnost i sposobnost za stratešku politiku koja će Srbiju dovesti do EU i demokratskog sveta kojem težimo i za koji smo se borili uz tolika stradanja i žrtve", navodi se u izjavi Draškovića povodom odluke Srbije da Generalnoj skupštini UN dostavi predlog rezolucije o Kosovu koji je usklađen sa EU.

Četiri osobe uapšene zbog sumnje da su kao pripadnici hrvatskih oružanih snaga, maltretirali i nečovečno postupali prema srpskim ratnim zarobljenicima i civilima, u vojnom zatvoru Kuline u Šibeniku.

Šibenska policija uhapsila je jutros četiri osobe osumnjičene da su kao pripadnici hrvatskih oružanih snaga maltretirali i nečovečno postupali prema srpskim ratnim zarobljenicima i civilima u šibenskom vojnom zatvoru Kuline tokom 1992. godine.

Četvorica uhapšenih su u prostorijama Policijske uprave, izjavila je medijima portparol šibensko-kninske policijske uprave Marica Kosor, ne navodeći da li će zbog ratnog zločina u Kulinama biti novih hapšenja.

Uhapšene se tereti za maltretiranje pripadnika srpskih jedinica, ali i civila koje su s područja te županije 1992. godine dovodili u Kuline kojima se Hrvatska vojska (HV) u ratu koristila kao vojnim zatvorom za neprijateljske vojnike, ali i pripadnike HV-a koji su se ogrešili o zakon.

Ne otkrivajući identitet i godine uhapšenih, MUP je saopštio da su u dosadašnjoj istrazi uhapšene četiri osobe pod sumnjom da su počinile ratni zločin protiv ratnih zarobljenika, pri čemu se jedna od njih tereti i za ratni zločin protiv civila.

Šibensko-kninska policijska uprava je kriminalističko istraživanje počela u saradnji s Direkcijom policije na zahtev šibenskog županijskog tužioca, navodi se u saopštenju i dodaje da istraživanje još traje i da će o završetku pravovremeno izvestiti javnost.

Pojeidni Internet portali kao što je Indeks.hr ističu da je jedan od uhapšenih i tadašnji komandant 73. bataljona vojne policije Željko Maglov kome su jutros pretražili stan u Splitu.

Maglovu se sudilo zbog šverca automobila i šećera, dok se u slučaju mučenja i ubijanja Srba u splitskom zatvoru Lora pojavio kao svedok.

Mediji su još krajem devedesetih pisali o mučenjima zarobljenika u Kulinama, što je hrvatsko ministarstvo odbrane (MORH) tada negiralo.

U februaru 1999. iz MORH-a su saopštili da su njegove službe bezbednosti početkom 1993. godine kad su doznale za protivzakonite postupke pojedinih pripadnika HV-a, analizirale događaje da bi utvrdile činjenično stanje i da su tadašnji ministar odbrane Gojko Šušak i direktor Hrvatske informativne službe (HIS) Miroslav Tuđman doneli odluku o osnivanju komisije koja treba da utvrdi bezbednosno stanje u jedinici Vojne policije u Šibeniku.

Istragom je utvrđeno da je bilo određene samovolje zapovednika u sprovođenju dobijenih naređenja, pa su zbog njihovog nepoštovanja s dužnosti udaljena dvojica vojnih policajaca.

Preminuo od posledica mučenja

Komisija nije utvrdila druga disciplinska ili krivična dela, pa je za ministarstvo slučaj završen.

U aprilu 1999. godine šibenska policija dostavila je izveštaj o istrazi u Kulinama tadašnjem županijskom državnom tužiocu Željku Žganjeru. Pre deset godina nedeljnik "Globus" objavio je izveštaje kriminalističke službe 72. bataljona vojne policije u Šibeniku od 5. marta 1992. i 18. juna 1992. godine. 

U izveštajima komandant zatvora opisuje da su ratne zarobljenike Milorada Đ, Rajka S. i Marka M. zlostavljali Frane Goreta, Tvrtko Pašalić, Željko Maglov i Ivan Livaja zajedno s još nekoliko vojnih policajca.

U izveštajima načelniku kriminalističke službe 72. bataljona Vojne policije Split ističe se da je jedan od zarobljenika, Marko M, umro od posledica mučenja strujom i batinanjem, uglavnom, od Maglova i Gorete. O zlostavljanjima je još 1993. bio izvešten i Franjo Tuđman. Postupak je pokrenut tek sada, zahvaljujući skorašnjoj odličnoj saradnji hrvatskog i srpskog tužilaštva.

Hrvatsko državno tužilaštvo dobilo je detaljne iskaze svedoka koji su bili zatvoreni u Kulinama, što je procenjeno kao dovoljno za pokretanje još jednog slučaja ratnog zločina nad civilima i Srbima ratnim Hrvatsko državno tužilaštvo dobilo je detaljne iskaze svedoka koji su bili zatvoreni u Kulinama, što je procenjeno kao dovoljno za pokretanje još jednog slučaja ratnog zločina nad civilima i Srbima ratnim zarobljenicima.

Zajednička rezolucija Srbije i EU proizvod je zajedničkog rada i konsenzusa različitih stavova zemalja članica EU, rekao predsednik Boris Tadić. Pronađena formula kojom se otvara dijalog o budućim rešenjima i koja ne sadrži priznanje nezavisnosti Kosova ni na koji način, naglasio Tadić.

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da je zajednička rezolucija Srbije i Evropske unije proizvod zajedničkog rada i konsenzusa različitih stavova zemalja, onih koje su priznale nezavisnost Kosova, onih zemalja koje nezavisnost nisu priznale i Srbije, koja na miran i diplomatski način brani svoje legitimne nacionalne interese.

"Zajednički imenitelj koji je postignut, plod je kompromisa koji podrazumeva da je, posle odluke Međunarodnog suda pravde, pronađena formula kojom se otvara dijalog o budućim rešenjima, koja se poziva na Povelju Ujedinjenih nacija i koja ne sadrži priznanje nezavisnosti Kosova ni na koji način", rekao je predsednik Srbije.

Tadić je istakao da se do usaglašenog teksta rezolucije došlo sa iskrenom željom da se sva pitanja rešavaju u partnerskom odnosu sa EU i svim drugim važnim međunarodnim faktorima, saopštila je Pres služba predsednika Srbije.

Prema njegovim rečima, proces usaglašavanja rezolucije sa EU je počeo još 26. jula, kada je bila sednica Skupštine Srbije na kojoj je i obećao razgovor sa EU i ostalim važnim faktorima u međunarodnoj zajednici.

"Stalni kontakti sa predsednicima i premijerima pet zemalja, članica EU, koje nisu priznale nezavisnost Kosova i rad na predlogu sa predstavnicima svih drugih zemalja, doveli su do kompromisa i zajedničke rezolucije Srbije i EU, koja će omogućiti dijalog za rešenje kosovskog pitanja koje će biti potvrđeno u Savetu bezbednosti UN", poručio je srpski predsednik.

"Od samog početka zalagali smo se za razgovore kako bi došli do rešenja za Kosovo i Metohiju još od 2005. godine i to dosledno radimo i danas", naglasio je Tadić.

Tadić i Ešton o približavanju stavova

U Briselu su se sinoć predsednik Tadić i visoka predstavnica EU Ketrin Ešton dogovorili da Beograd i EU nastave dijalog o usaglašavanju stavova o rezoluciji.

Predsednik Srbije i visoka predstavica EU nastojali su da usaglase stavove Srbije i EU o rezoluciji o Kosovu, koja će se naći pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija, 9. septembra.

Pre sastanka, i Beograd i Brisel su potvrdili spremnost da zajednički rade na usaglašavanju teksta koji bi bio prihvatljiv obema stranama.

Članice Evropske unije postigle su ranije dogovor o "određenim" smernicama koje su zajedničke za sve članice Unije, kako za one koje su priznale nezavisnost Kosova, tako i za one koje to nisu učinile. 

Predlog EU, o kojem su raspravljali Eštonova i Tadić, zasnovan je na tim stavovima, sličnim onima koje je šefica EU za spoljnu politiku i bezbednost saopštila još 22. juna.

EU kao kompromis vidi insistiranje "na dijalogu", u cilju doprinosa "miru, stabilnosti i bezbednosti u regionu".

Najvažnija ponuda Unije bila je da posreduje u dijalogu između Beograda i Prištine o pitanjima koja su od važnosti za unapređenje života građana i to su bili dovoljno neutralni stavovi za sve članice Unije.

Ekološku katastrofu, koja je nastala posle eksplozije na naftnoj platformi "Britiš Petroleuma", prouzrokovalo više različitih faktora, saopštila ta kompanija u složenom izveštaju objavljenom na svom sajtu.

Više kompanija i stručnih timova doprinelo je eksploziji u Meksičkom zalivu i potonjoj ekološkoj katastrofi u vodama i priobalju zaliva, saopštila je naftna kompanija BP.

U obimnom izveštaju objavljenom na veb sajtu BP-a, ta kompanija je incident u Meksičkom zalivu opisala kao "nesreću" koja je uzrokovana "složenom i međusobno povezanom serijom mehaničkih grešaka i ljudskih procena s jedne strane, i lošim inženjerskim projektom, njegovom primenom i neodgovarajućom koordinacijom stručnih timova sa druge strane".

Tim BP-a navodi da je zbog svega toga bilo potrebno više od tri meseca da se zapuši rupa na bušotini u Meksičkom zalivu.

Odlazeći izvršni direktor naftnog giganta Toni Hejvord, komentarišući izveštaj, rekao je da je on pružio "značajnu novinu" u istrazi o uzrocima nesreće.

"Očigledno je da je do tragedije pre dovela serija složenih činilaca, nego neka pojedinačna greška ili promašaj. U nju je bilo umešano više različitih strana, uključujući i BP, "Halibarton" - druga po veličini svetska naftna kompanija i "Transoušen" - najveća svetska kompanija koja iznajmljuje postrojenja i opremu za priobalno bušenje nafte", naveo je Hejvord.

Novi šef BP-a, Bob Dadli rekao je da je ta kompanija od početka istrage upozoravala da odgovornost za nesreću snosi više različitih činilaca.

"Ovaj izveštaj je otišao korak dalje, predstavivši detaljnu analizu činjenica, kao i preporuke na koji način da BP i druge umešane strane poboljšaju svoja postrojenja i celokupan rad. Mi smo prihvatili sve preporuke i sada proučavamo kako da one na najbolji mogući način budu primenjene na našim bušotinama širom sveta", rekao je Dadli.

On je ocenio da se radi o "tragičnoj nesreći" koja je rezultirala gubitkom 11 života i ugrozila zajednice i životnu sredinu u priobalju Meksičkog zaliva.

"Od početka smo prihvatili sopstvenu odgovornost za nesreću. Odlučni smo da naučimo lekciju za budućnost i radimo na unapređenju bezbednosti naših operacija... Učinićemo sve da u budućnosti sprečimo slične tragedije", poručio je Dadli.

Istraživački tim BP-a izneo je 25 preporuka, koje se tiču poboljšanja pneumatika na bušotinama, bolju kontrolu pritiska i postrojenja u celosti, unapređenje alarmnog sistema, kao i veću kontrolu stručnosti osoblja.

Izveštaj je posle četvoromesečnog istraživanja izradio tim predvođen šefom za bezbednost i operacije BP-a, Markom Blajom.

Taj izveštaj, kako ocenjuje agencija AP, daleko je od konačne reči o mogućim uzrocima eksplozije na naftnoj platformi BP-a, nedaleko od obala Luizijane u Meksičkom zalivu, koja se desila krajem aprila.

Istrage o toj nesreći vode i američko Ministarstvo pravosuđa, Obalska straža i Kancelarija za rukovođenje okeanskom energijom, regulaciju i sprovođenje zakona.

Tokom tri meseca, koliko je nafta isticala u more Meksičkog zaliva, izlilo se, prema podacima američkih vlasti, 776 miliona litara "crnog zlata" i ugrožen je u velikoj meri eko sistem celog područja.