Preventivom do boljeg zdravlja

Sudeći prema zdravstvenoj statistici, kod dve trećine smrtnih slučajeva bolest je bilo moguće sprečiti. Vodeći uzroci smrtnosti su bolesti srca i krvnih sudova i maligni tumori. Statistika pokazuje da je tek svaki 20. lekarski pregled preventivni.

Ako se pogledaju zdravstveni kartoni u domovima zdravlja, može se videti da najčešće na bolovanje odlazimo posle infarkta i karcinoma, zbog bolesti sistema za disanje i mišićno-koštanog sistema.

Istraživanje o zdravlju stanovništva iz 2006. godine pokazuje da gotovo svaki drugi stanovnik ima povišen pritisak, 40 odsto pije, svaki treći puši, 17 odsto je gojazno, a čak tri četvrtine nije fizički aktivno!

"Neka se svako zapita kada je poslednji put izmerio pritisak, kada je poslednji put izvadio krv", upozorava dr Petar Seferović, sa Klinike za kardiovaskularne bolesti Kliničkog centra Srbije.

Statistika domova zdravlja pokazuje da je tek svaki 20. pregled preventivni, iako je najmlađi pacijent Kliničkog centra Srbije moždani udar imao sa samo 16 godina. I dok u svetu broj obolelih od moždanog udara opada, u Srbiji raste.

"U svetu je dokazano da se jednim energičnim lečenjem krvnog pritiska broj obolelih od moždanog udara se može smanjiti u jednodecenijskom rasponu i za više od 40 odsto. Sugerisanje da se krvni pritisak meri, da se leči, od predsudnog je značaja za smanjivanje obroja obolelih", kaže prof. dr Dejana Jovanović, iz Urgentne neurohirurgije KCS.

"Ono što je jasno jeste da za prevenciju nikada nije kasno. Mi moramo da znamo da postoje određeni procesi koji traju decenijama. Stvaranje aterosklerotičnih pločica traje više decenija, ali čak i oni koji su imali infarkt, anginu pektoris, mogu da bolest poboljšaju. Prevencijom se epidemija kardiovaskulanih bolesti može smanjiti za 35 odsto", kaže prof. dr Petar Seferović, iz Klinike za kardiovaskularne bolesti KCS.

Školska deca i omladina najčešće imaju probleme sa disajnim sistemom i krivom kičmom, a umiru od posledica povređivanja i trovanja. Svaka peta mlada osoba je umereno gojazna ili gojazna, zbog čega stručnjaci upozoravaju da to, kako često misle stariji, nisu zdrava deca, već da imaju ili će u budućnosti imati mnogo zdravstvenih problema.

"Malo, zaista malo, to možda zvuči olako rečeno, ali je praksa zaista pokazala da nam malo treba, uz pravilnu organizaciju i raspored obroka u toku dana, da je sve moguće ostvariti", kaže dr Jelena Kašanin, iz Instituta za javno zdravlje "Batut".

"Ja mislim da je to jedno zdravstveno vaspitanje koje mora da krene od osnovne škole, od malih nogu treba usađivati svima da je svakome obaveza da odlazi kod lekara jednom ili dva puta godišnje" kaže Ljubiša Perišić, direktor Doma zdravlja Stari grad.

Iako su nam za neodlazak kod lekara često izgovori gužve u zdravstvenim ustanovama, neljubaznost i duge liste čekanja za mnoge dijagnostičke procedure i operacije, na mnogo toga, ipak, možemo i sami da utičemo. Novo istraživanje o zdravlju stanovništva planirano je za sledeću godinu.

Detaljnije...

Povezani članci: