Joomla Software solutions Template

Norveški major napustio KFOR i prešao na srpske barikade.

Barikadu u Zupču od četvrtka brani jedan neobičan gost. Bivši major Kfora iz norveškog kontingenta Kristijan Kaš, uz reči izvinjenja kosovskim Srbima zbog onoga što je radio kao oficir u informativnoj službi međunarodnih snaga na Kosmetu, stao je uz njih.

On sada priznaje da je bio naivan kad je 2000. došao na ove prostore uveren da je NATO napao Srbiju i doveo svoje vojnike na Kosmet da bi štitio ljudska prava.

- Naša obaveza po Rezoluciji 1244 i Vojno-tehničkom sporazumu bila je da zaštimo Srbe od odmazde Albanaca, ali smo u tome potpuno omanuli - kaže Kaš za "Novosti".

- Za vreme dok smo bili odgovorni za sigurnost na Kosovu, odavde je etnički očišćeno oko 250.000 Srba i drugih nealbanaca. Zato, kao bivši oficir Kfora osećam obavezu da se izvinim.

On priznaje "da je zahvaljujući friziranoj medijskoj euforiji oko Kosova rešio da se prijavi u norvešku vojsku i postane pripadnik Kfora". Kaže da je zahvaljujući novinarskom obrazovanju i iskustvu dobio čin majora, a da je pre dolaska na teren proveo mnogo vremena učeći o Kosmetu na Norveškom institutu za međunarodne poslove:

- Moj mentor mi je još tada govorio da je bombardovanje Jugoslavije bila katastrofalna greška i da albanska mafija vodi najveće poslove s narkoticima u Evropi - seća se Kaš.

- Ipak, pokazalo se da nisam bio dovoljno spreman za realnost na terenu. Nisam bio svestan da Kfor u stvari ne radi svoj posao. Mi smo bili kukavice jer smo dozvolili da se OVK pretvori u Zaštitni korpus Kosova i kasnije u Kosovsku policiju. Na taj način su kriminalni elementi dobili legitimni status u kosovskim institucijama.

- Prošlost mi je stigla na naplatu u februaru 2011. Tada sam video očajne uslove u kojima žive srpski azilanti koje je Norveška proterala - kaže Kaš.

 - U kolektivnom centru kraj Beograda upoznao sestre Labudu, Anu i Mariju Maslovarić koje su s porodicama morale da pobegnu sa Kosova 1999. jer ih Kfor nije zaštitio od odmazde Albanaca. Plakao sam i doživeo intenzivnu psihičku posttraumatsku reakciju. To je bio okidač koji me je pokrenuo da delujem i da se kao bivši NATO oficir, izvinim narodu u Srbiji jer nismo bili u stanju da zaštitimo Srbe i druge manjine na Kosovu.

Kaš ne poriče da je vrlo brzo upao u kolotečinu vojne mašinerije, u kojoj nema ličnih stavova.

- Danas se stidim onog što sam pisao, jednostrano i bez provere. Informisanje su u suštini vodili američki i britanski profesionalni oficiri, a ja sam bio zadužen da prenesem gotove stavove. Cilj je bio da se sakrije istina o progonu Srba.

Crv sumnje uselio se u majora Kaša kad je zabranjeno izveštavanje o albanskom napadu na autobus Unmika za prevoz Srba, u kome je poginulo troje ljudi.

- Bio sam zapanjen i zgrožen. Na sve strane bila je krv i komadi ljudskih tela, a mi smo sve to skrivali - seća se Kaš.

- Onda sam se sretao sa sve više srpskih tragedija o kojima nije smelo da se govori. Prelomio sam se kad sam upoznao porodicu Popović, koja je 1999. morala da pobegne iz Peći, a čiji se najstariji član, koji je ostao da čuva stan, i danas vodi kao nestao. Razgovarao sam s Albancima koji žive u njihovom stanu. Hladnokrvno su mi rekli da nemaju pojma o čemu pričam.

Posle sedam meseci boravka na Kosmetu, Kaš je završio sa radom kao oficir Kfora i više nije želeo da produžava ugovor.

- Najstrašniji osećaj imao sam 16. februara 2001. kad je u albanska bomba u autobusu ispred Podujeva ubila 11 Srba, uključujući i dečaka od dve godine - kaže Kaš.

- Posle Kosova otišao sam u Beograd i šokirao se toplim prijemom ljudi iako je moja zemlja učestvovala u NATO bombardovanju. Tako nešto nikada nisam doživeo kod Albanaca.

Kaš se posle izveštavanja sa više svetskih ratišta vratio u Norvešku. Sve vreme, kaže, "osećao je potrebu da se vrati u Srbiju, koju je počeo da smatra drugom domovinom".

 - Bio sam osramoćen kad su 2008. norveške vlasti priznale Kosovo i poslale natrag 70 Srba koji su u mojoj zemlji tražili azil. Norveška vlada tada je odlučila da Srbi više nemaju pravo na zaštitu, iako smo mi, NATO zemlje napravili problem izbeglištva.

Bivši major Kfora kaže da piše knjigu o svojim iskustvima na Kosmetu i prikrivenom etničkom čišćenju Srba. Knjiga će biti štampana na norveškom, srpskom i engleskom jeziku.

- Nadam se da će norveški i zapadni političari pročitati tu knjigu i početi da razmišljaju o ogromnoj moralnoj odgovornosti koju imaju kad odluče da započnu rat. Oni ne razumeju posledice svojih odluka i ova knjiga zato ulazi u ratnu retoriku i medijsku dinamiku koja prethodi svakome ratu. Srbija je u Rambujeu bila stavljena pred nepostojeći izbor. Bojim se da međunarodna zajednica sada ponavlja isti recept u slučaju Srba na severu Kosmeta.

Izvor: trojka.rs