Rešavanje otvorenih pitanja

Srbija i Hrvatska imaju više otvorenih pitanja, od kojih neka nisu laka, rekao hrvatski predsednik Ivo Josipović i istakao da je dužnost ove generacije političara da ih reši.

Hrvatski predsednik Ivo Josipović rekao da Srbija i Hrvatska imaju više otvorenih pitanja, od kojih neka nisu laka i istakao da je dužnost ove generacije političara da ih ne ostavi narednoj, već da ih reši.

Josipović je kao nerešena pitanja naveo granice, problem nestalih, povraćaj otetog kulturnog blaga, sukcesiju, povratak izbeglica, različita imovinska pitanja.

Povodom razgraničenja na Dunavu, Josipović je rekao da su direktni dvostrani pregovori uvek bolji kao rešenje kod delikatnih pitanja kao što je definisanje granice, odnosno razgraničenje između dve države.

"Ocenimo li kroz ozbiljne pokušaje da nemamo snage, hrabrosti ili mudrosti da to rešimo među sobom, tada je logično da pristupimo onim sredstvima koje nam na raspolaganje stavlja međunarodno pravo, npr. arbitraža pred Međunarodnim sudom pravde", rekao je hrvatski predsednik u intejvjuu novosadskom "Dnevniku".

Josipović je istakao da ne veruje da je to pitanje toliko teško rešivo da bi se odugovlačilo njegovim rešenjem i dodao je da je u odugovlačenju opasnost, ali ohrabruje to što su vlade uspostavile timove koji na tome rade.

On je napomenuo da je povlačenje tužbi Hrvatske i Srbije pred Međunarodnim sudom pravde u nadležnosti vlada, ali da nema dileme da tužbe opterećuju odnose dve zemlje.

"Do neke mere obe su zemlje sada taoci tih tužbi koje su relikt vremena nekih drugačijih odnosa Hrvatske i Srbije i nekih drugačijih političkih protagonista u Hrvatskoj i Srbiji. Moje je stajalište da su tužbe nepotrebne ukoliko bismo došli do dogovora kojima bi se otklonili razlozi njihovog postojanja", istakao je Josipović.

Tadić krajem meseca u Hrvatskoj

Josipović je napomenuo da povlačenje tužbi nije na dnevnom redu njegovih razgovora sa predsednikom Tadićem, koji će krajem meseca posetiti Hrvatsku, pošto je to pitanje u nadležnosti vlada.

"Sledeći susret smo planirali kao zvaničnu posetu predsednika Tadića Hrvatskoj, tokom koje ćemo zajednički potražiti nove puteve saradnje, posebno na području ekonomije, a razgovaraćemo i o drugim pitanjima u vezi sa našim bilateralnim odnosima" ocenio je hrvatski predsednik.

Na pitanje da li će akcija "Oluja", ipak, ostati kao nepremostiv kamen spoticanja između dve države Josipović je odgovorio da je svestan da će uvek ostati određene razlike u interpretaciji prošlih događaja, i da to to, samo po sebi, nije problematično.

"Postalo bi problematično kad bi vodilo daljem nasilju i sukobima, ili kad bi bilo protivno civilizacijskim standardima. Ali ne vidim zašto bi različita tumačenja prošlih događaja morala biti nepremostiva prepreka u međudržavnim odnosima, sve dok svi polazimo od saosećanja s žrtvama nasilja i od politike mira", naveo je Josipović.

Upitan da li bi sugerisao donošenje deklaracije o osudi zločina prema žrtvama ratova u bivšoj Jugoslaviji, on je odgovorio:" Ne bih. Verujem da to što činimo u pogledu osude zločina i pijeteta žrtvama predsednik Tadić i ja ima veći učinak nego deklaracije".

Detaljnije...

Povezani članci: