Cipelom na premijera

Oko 11.000 ljudi protestovalo u Solunu, negodujući zbog vladinih mera štednje. Premijer Papandreu gađan cipelom.

U tri odvojene protestne šetnje u grčkom gradu Solunu, oko 11.000 ljudi protestovalo je protiv oštrih mera štednje koje je uvela grčka vlada u pokušaju da prevaziđe dužničku i budžetsku krizu.

Proteste, koje su organizovali grčki sindikati, obezbeđivalo je oko 4.500 policajaca koji su vodili računa da se oni ne otrgnu u nasilne, kao što se desilo u maju, kada je u napadu na jednu banku u Atini poginulo troje ljudi.

Oko 600 vlasnika kamiona marširalo je u znak protesta zbog plana vlade da dereguliše, odnosno prestane da kontroliše njihovu profesiju.

Nezavisno od toga, jedan stariji muškarac bacio je cipelu na premijera Jorgosa Papandreua, u trenutku dok je on otvarao godišnji trgovinski sajam. Cipela je pala daleko od svoje mete, a demonstrant je najpre uhapšen, pa oslobođen jer je Papandreu odustao od tužbe.

Papandreu, koji bi trebalo da se obrati javnosti i objavi novine u svom ekonomskom programu, obećaće, kako piše u nacrtu njegovog govora, da će otvoriti za tržište profesije koje su do sada bile pod mnogim ograničenjima, u koje spadaju i vozači kamiona, javni notari, taksisti i farmaceuti.

Premijer će, takođe, do kraja godine osloboditi od državne kontrole i energetsko tržište, ustanoviti mete privatizacije i pojednostaviti procedure za dobijanje poslovnih licenci.

Papandreuova vlada levog centra navela je da radi na ostvarenju nezahvalnog zadatka da smanji budžetski deficit sa 13,6 odsto na godišnjem nivou iz 2009. na 8,1 odsto u ovoj godini, i obećala je da će zadržati postojeći kurs.

"Mora da prođe još nekoliko meseci pre nego što se uverimo da ono što smo radili nije bilo samo jedna iskra, kao i da se nećemo raspasti na prvi znak teškoće", rekao je ministar finansija Jorgos Papakonstantinu.

Izbegnut majski bankrot

Grčka je izbegla bankrot u maju, kada su joj zemlje članice evro zone i Međunarodni monterani fond (MMF) odobrili hitnu pozajmicu od 110 milijardi evra u naredne tri godine, pod uslovom da drastično smanji potrošnju.

Vlada je juče objavila planove za dovođenje u red železnice, koja ima dugove od 10,7 milijardi evra, tako što će smanjiti broj zaposlenih.

Oko 40 odsto od 6.300 železničara biće otpušteno i biće im ponuđeni drugi poslovi u javnom sektoru, dok će se sama kompanija suočiti sa privatizacijom. Papakonstantinu je najavio da će biti reformisane i ostale državne firme.

Sindikati su, međutim, ljuti zbog vladinih mera, koje su još više povećale nezaposlenost i poreze, i strahuju od novih.

Novi talas nemira se može očekivati zbog najava štrajkova železničkih radnika, u znak protesta zbog predviđenih otpuštanja, a neki od njih su čak zapretili da će spaliti privatne vozove.

Zvaničnici smatraju da će vladine mere štednje, uprkos tome što su bolne, najzad omogućiti ključne reforme neefikasnog i zastarelog javnog sektora i ohrabriti "zdraviji razvojni model".

Papandreu je, takođe, najavio da će se sledeće godine, nezavisno od "borbe protiv mostruoznog deficita i duga", vlada usredsrediti na reforme u turističkom, obrazovnom, poljoprivrednom sektoru, kao i oblasti obnovljivih vrsta energije.

Inspektori EU i MMF sledeće nedelje će izvršiti novu procenu napretka ostvarenog primenom mera štednje, što je uslov da Atina dobije novu tranšu zajma od tih institucija.

Detaljnije...

Povezani članci: