Rad na crno kao nužnost
Mladi, primaoci socijalne pomoći i zaposleni koji ne primaju platu najčešće rade na crno. U Srbiji ih je između 300.000 i 600.000. Na osnovu prekršajnih kazni zbog rada na crno, prošle godine naplaćeno oko tri miliona i 700.000 evra. Rad na crno kao nužnost

Prema nezvaničnim procenama, između 300.000 i 600.000 radnika u Srbiji radi na crno. Najčešće mladi, primaoci socijalne pomoći i zaposleni koji ne primaju platu. Na osnovu prekršajnih kazni zbog rada na crno, prošle godine je naplaćeno oko tri miliona i 700.000 evra.

Da bi se izdržavao, tehničar termo tehnike Slađan Opra kaže da je prinuđen da radi na crno, šta god da mu se ponudi.

"Pa u principu imaš dnevnicu i to ti je to. nismo dobijali markicu, regres, topli obrok. Ko to još uplaćuje kad radiš na crno. Kod nas nema toga, to je prošlost", rekao je Opra.

Privatni sektor, trgovina, ugostiteljstvo, zanatstvo i građevina imaju najviše zaposlenih na crno. Pored neplaćanja zdravstvenog i socijalnog osiguranja, regresa i toplog obroka, zloupotrebljavaju se i probni rad i rad na određeno vreme. Ove godine inspektori su posle 20.000 nadzora podneli oko 1.500 prekršajnih prijava.

"Kada inspekcija rada podnese prekršajne prijave veliki njih se ne efektuira do kraja, odnosno dolazi do zastarelosti u prekršajnom postupku. Odbacuju se prekršajne prijave pa su to problemi koji na određen način utiču da se rad na crno pojavljuje u većem broju nego što bi trebalo", naveo je direktor Inspekcije rada Radovan Ristanović.

Da bi uspešnije suzbijala rad na crno, Inspekcija rada traži izmene nekih zakonskih rešenja. Pored ostalog, da bi sprečili neplaćanje prekovremenog rada, tražili su uvođenje evidencije radnika na radnom mestu, kao i to da ugovor o radu bude u sedištu firme.


Detaljnije...

Povezani članci:
Noviji članci:
Stariji članci:
 

Dodaj komentar

Ko je na mreži?

Imamo 564 gostiju na mreži

Pretraga