Joomla Software solutions Template

Ima jedna zanimljiva, pomalo zaboravljena priča, a naslov joj je: "Metod Proteinskog Pulsa".

"Kad god se govori o ishrane bodi bildera, uvek se zacudimo i smatramo neverovatnim kako iz dana u dan uzimaju veliku kolicinu proteina. Gotovo da cele dane nista drugo i ne rade nego samo jedu, stavise, neki se bude i nocu ne bi li svoju potrebu za belancevinama osigurali i na ovaj nacin.
Iako ova metoda deluje na duge staze i moze dati prilicnu kolicinu miscne mase, ipak se covek ne moze a ne zapitati ne postaje li organizam manje sposoban u smislu prerade proteina pa upravo iz tog razloga zahteva sve vise ili pak organizam postaje znacajno sposobniji koristiti ih pa sav visak pocinje vracati nazad i zatim ga izbacivati iz tela?! Zbog nedoumice i zbunjenosti mnogih na podrucju koriscenja belancevina, ne bi me zacudilo da mnogi od nas potpuno odustanu od ove metode.
U tom slucaju kakve su nam alternative i ima li drugih opcija?
Postoje teorije uz istovremeno prakticna iskustva pojedinaca koja dokazuju da koriscenjem drugih metoda od koji je jedna upravo“Metod Proteinskog Pulsa” mogu biti resenje za ovaj problem. Uzimanje velike kolicine potrebnih proteina u relativno kratkom vremenskom periodu uz bitan detalj da tajming uzimanja proteina sinhronizujes s porastom anabolickih hormona."

I dok vi sad uveliko razmisljate na ovu temu ja cu nastaviti uznemiravti vas sa jos nekoliko vaznih stvari koje morate imati na umu...

"…Ova su istrazivanja dokazala izvan svake sumnje, jednu stvar: unos velike kolicine proteina vodi trajnoj adaptaciji metabolizma belancevina u srazmerno kratkom vrmenskom roku, nas se organizam mora tome prilagoditi i on to i cini."

ili mozda o ovom:

"...Tako da dijeta sa prevelikom kolicinom proteina dovodi do metabolicke acidoze, kiselosti. Snizi se pH-vrednost krvi i ona nije vise optimalna."

no krenimo redom…

POREKLO TEORIJE…

Cela ova nasa prica ima svoje uporiste u jednoj vaznoj grani nauke-medicini. Odredjeni broj endokrinologa specijalizovanih na podrucju fiziologije belancevina radio je niz istrazivanja na ovu temu; sposobnost organizma da koristi belancevine kao i sposobnost fizioloskih sistema da apsorbuju veliku kolicinu AK (AminoKiselina) tokom svakodnevnog uzimanja hrane.

Mozda ce nekom za trenutak biti nejasna uloga endokrinog sisitema na planu koriscenja belancevina unutar organizam kako je prva asocijacija na ovu temu zapravo sistem organa za varenje?! Ako se prisetimo uloge ANABOLICKIH sa jedne i KATABOLICKIH HORMONA sa druge strane sve polako biva jasnije. Uloga hormona INSULINA vec je vrlo dobra poznata, naravno posebno njegova uloga na planu metabolizma belancevina-proteina-aminkiselina.

Pomenute medicinske studije bavile su se, izmedju ostalog, uticajem tajminga uzimanja hrane, razlicitie vrste hrane, anabolickih hormona IGF-1 i HGH i zivotne dobi korisnika, na metabolizam belancevina. Iz svega izrecenog moze se izvuci odredjen zakljucak da ovakve sveobuhvatne studije mogu delom biti osnova za planiranje sportske ishrane posbeno one u delu metabolizma proteina toliko bitnog u svakodnevici jednog bodi bildera. Kazem samo delom kako bodi biding pruza mogucnost velikog i sirokog broja razilcitih kombinacija i mogucnosti uz visoko uvazavanje specificnosti svakog pojedinca.

Bez obzira na ovu cinjenicu nemoguce je negirati osnove fiziolskih funkcija ljudskog organizma koje vaze i za bodi bidelre koliko i za “obicne smrtnike” , sto je jos vaznije, na njima se temelje ova i slicne studije kao i rezultati dobijeni u prakticnoj primeni iste. Stoga moja je duznost bila upoznati vas delom i sa ovim istrazivanjima, jednostavno, neposredno i nadam se iznad svega zanimljivom pricom kao i uvek do sada.

JEDNOM RECJU…

Glavno podrucje iztrazivanja obuhvatilo je problem poboljsanja metabolizma belancevina, u pocetku stariji osoba, kako to uvek ima za posledicu degradirano misicno tkivo i opste gledajuci umanjen status moto-fizicke sposobnosti pojednica. Vodjeni ovim problemom naucnici su pokusali iznaci resenje i pomoci organizmu da bolje koristi unete belancevine. Zakljucak do kojeg su dosli je da najveci deo potrebnih gradivnih materija treba uneti u prepodnevnim satima kako je to u jasnoj vezi sa vecom proizvodnjom anabolickih hormona u tom istom periodu. Napravljen je znacajan pomak na planu sprecavanja razgradnje proteina i odrzavanja pozitivnog azotnog balansa. Priznacete ovo poslednje izrecenio je vise nego korisno za nas bodi bildere.

U PRAKSI…

Vise od 80% dnevnog unosa proteina unosen je u prepodnevnim satima. Kolicina proteina je bila na nivou od 1,8-2g/kg telesne tezine. Najveci unos pojedinacno gledajuci po obrocima bio je za rucak. Preostali deo proteina od prepodnevnih, 20% unet je u drugoj polovini dana. Druga zanimljivost vezana za ovaj opit je da je unos Ugljenih Hidrata (UH) odvojen od unosa Proteina (P) sto prakticno znaci da je dnevni unos UH bio raspodeljen iskljucivo na obroke tokom popodneva. Ovo je uradnjeo samo iz razloga jasnijeg sagledavanja metabolizma proteina tokom prepodneva kada je najveca kolicina gradiva koncetrisana unutar organizma. Zasto? Poznata je cinjenica da UH metabiolicki “stitie” P i na taj nacin dobijeni rezlutati ne bi bili dovoljno relevatni.

Studija je u praksi obuhvatila osobe starije i mladje dobi od kojih su obe grupe pozitivno reagovale na ovaj nov metod unosa proteina nasuprot uobicajneom unosu proteina tokom celog dan u podjednakim redovnim dozama. Ova su istrazivanja dokazala izvan svake sumnje, jednu stvar: unos velike kolicine proteina vodi trajnoj adaptaciji metabolizma belancevina u srazmerno kratkom vrmenskom roku, nas se organizam mora tome prilagoditi i on to i cini.
Ako zamislimo osobu od 100kg koja unosi 1,8-2g/kg P onda je to prilicno velika kolicina belancevina koja se imala uneti u kratkom vremenskom periodu i to odjednom uz uverenje da ce organizam uspeti da asimiluje svu unetu kolicinu?! Uprkos tome organizam je sposoban za tako nesto znacajno nasuprot uobicajneoj metodi unosa belancevina ravnomerno tokom celog dana kroz obroke.

SPORTISITI I METOD PROTEINSKOG PULSA

Uobicajena praksa da na svaka 2-3h bodi bilderi unose proteinsku hranu je vec odvano poznata kao metod koji vodi uvecanju misicne mase. Otuda i velika skepsa od strane sportista prilikom prezentacije pomenute metode. Za one malobrojne sportiste koji su bili deo ovog projekta za pocetak je bilo potrebno skloniti bilo koju vrstu otpora u pravcu novog plana unosa proteina a sledeci zadatak je bio “presaltati” organizam u smislu novog fizioloskog ambijenta u kojem telo ima funkcionisati.
Kontrolna grupa sportista postigla je znacanje rezultate primenom metoda proteinskog pulsa. Pored ostalog uvecao im se apetit sto je prilicno dobra vest kako vecina bodi bildera zapravo ima realnih poteskoca da unosi potrebne (neretko ogromne) kolicine proteina i kako to rade uglavnom “na silu” po semi koja je vodjena prostom vremenskom kalkulacijom nikako osecajem gladi.
Pored ove cinjenice vazno je istaci da ovaj metod najvise odgovara “natural” sportistima, naime, sagledavanjem istrazivanja visoko proteinskih dijeta gde je tako visok unos proteina upitan i delom neopravdan te da negativno utice na gubitak snage ima prilicno suglasije u naucnim krugovima.
Ovo sve dolazi od cinjenice da ako neko unosi 300g ili cak vise proteina na dan (sto radi vecina profi sportista) ovakva dijeta sa prevelikom kolicinom proteina dovodi do metabolicke acidoze, kiselosti. Snizi se pH-vrednost krvi i ona nije vise optimalna. Naravno postoji mogucnost da telo kompezuje ove efekte sto se prilicno razlikuje od osobe do osobe, ipak, ubrzo nakon uzimanja velike doze proteina pH krvi se pomera u “kiselo”, ako krenemo vezbati, u krvi se javlja mlecna kiselina i telo vrlo brzo prelazi u katabolicko stanje, jer “kisela” krv samnjuje nivo IGF hormona, hormona stitne zlezde, istovremno raste nivo kortizola. U situaciji kada sportista uzima AAS situacija je nesto drugacija jer telo je mnogo sposobnije da na duze vreme odlozi ovu negativnu reakciju no nikako i u potpunosti pa je oprez neophodan. Ocito da na AAS sportisti duze tolerisu kiselost krvi pa je neophodno nakon prestanka kure podici unos UH i smanjiti unos P kako je i sposobnost tela da korisiti P manja a postoji i potreba za stabilizacijom pH krvi u bazno-homeostazu. Prakticno ovo znaci da bodi bilderi koji su uzimali 3g i vise po kilogramu telesne tezine P u fazi AAS sada smanjuju vrednosti na 2-2,5g/kg. Za naseg sportistu iz primera to je jos uvek visok unos i on iznosi cak 250g P na dan!
Metodom pulsnog uzimanja proteina mogu se do kraja iskoristi svi fizioloski paramteri kako bi se kompletan unos P asimilovao.

METOD PROTEINSKOG PULSA

Metod proteinskog pulsa u praksi za nekog ko ima 100kg i zadatak da unese 250g belancevina na dan bi izgledao ovako: ujutro po budjenju praktikujemo uzimanje manje doze 25g belancevina i to protein sa kratkim peptidnim lancima, lako svarljiv pomesan sa prostim UH. Najbolji izbor za ovaj obrok predstavlja izolat surutke. Nakon 1,5h unosi se novih 50g proteina. Izbor je izmedju proteinskog napitka ili cvrste hrane. Na 2,5 do 3h od ovog obroka sledi obilan rucak sa novih sa 100g proteina, vazno je napomenuti da on ne treba da sadrzi UH. Do sada smo uneli 175g dok preostali deo do 75g ima se uneti u popodnevnim satima. Predlog je da se jedan manji obrok belancevina uzme pre treninga i to u formi kompleksnih proteina kombinacija kazeinata i surutke. Tajming ovog obroka bice na 1,5 od treninga. Iza treninga naravno sledi jos jedan obrok na bazi izolata surutke. Oba ova obroka su po 25g, preostalih 25g ostaje za veceru.

REZULTATI

Sportisiti koji su bili na ovakvom rezimu ishrane vrlo brzo su pokazali kvalitativne pomake u smislu, vece “suvoce” tela, manjeg procenta masti, povecanja ciste misicne mase. Brzina regeneracije nakon treninga bila je veca samim tim i klvalitet treninga.

REZIME

Podsetimo se jos jednom metode…po budjenju ubacite malo brzih proteina sa prostim UH, prisustvo glikoze uvecava vrednosti hormona insulina te time belancevine dospevaju upravno na mesto gde za njima ima najvise potrebe. Nakon 1,5h sledi jos jedna obrok od 50g bez UH sada ce se velika koncetracija AK u krvi pobrinuti da one budu transoportovane u celiju, nekoliko sati iza njega najjaci obrok sa celih 100g belancevina: pilece meso, govedina, prioteinski sejk, sve ono sto bas volite. Predlazem da u tom obroku unesete i “dobre” masnoce Omega 3. Negde oko pola 2 zapocinej unos UH potrebnih za trening, 1-1,5h od treninga unos proteina u kombinaciji kompleksni-izolati, nakon treninga sledi PWM proteina i UH, za veceru 25g proteina. Vecernji unos treba da je na bazi kazeinata.
Sustina ovakvog plana ishrane je maksimalna supresija katabiolickih procesa u telu tokom dana i sto je mnogo vaznije tokom treniga sto je i najveci problem bio do sada. Dobra vest je da se stanje katabiolizma u toku treninga moze dobrim delom supresovati uzimanjem vece kolicine proteina uoci fizicke aktivnosti. Dalje tokom samog treninga treba nastaviti sa prehranom i za to je najbolja kombinacija UH+izolat P+AK. Tacku na “I” predstavlja PWM uzet po zavrsetku fizicke aktivnosti. Uradjene studije ukazuju da na ovakav nacin sinteza proteina unutar misicnog tkiva biva uvecana i za celih 70%!

Ovde se pojavljuje jos jedno pitanje. Spori li brzi proteini u obroku pre treninga? Ako se uzmu svi cinioci u obzir onda se mora sagledati specificnost situacije u smislu: vrsta i vremensko trajanje treninga, tip treninga (aerobni/anaerobni), sportista pocetnik ili iskusni takmicar…
Moje razmisaljenje u vezi ovog pitanja moze ici u jednom vrlo logicnom pravcu a to je da sportisti koji dopustaju sebi da ne unose hranu 4h nakon uzetog obilnog obroka, ocito da njima jedino unos brzih proteina uoci treninga moze biti resenje, dok za bildere koji svoje obroke koncipiraju na mannjim vremenskim intervalima 2-3h vise odgovara unos kombinacije sporih i brzih proteina kako bi zasicenost krvi AK uoci treninga bila sto veca.

RECEPT ZA USPEH

  Dorucak- 25g P+UH prosti
Uzina I- 50g P
Rucak- 100g P + nesto malo UH+Omega 3
Uzina II- 25g P kombinaicja kazeinata i surutke + UH+Omega 3
TRENING
PWM- 25g P izolata+UH
Vecera- 25-30g P + UH+ Omega 3

Pripremio i prilagodio: MikiVELIKI