BISERI PROFESORA PROGRAMIRANJA

Omaz Andriji Kolundzicu ili "I MI ..... ZA TRKU IMAMO". Tekst je na Sezam prenet bez znanja autora (sam ce se javiti ako smatra da je potrebno), ali nisam mogao da odolim, uz sve duzno postovanje prema marljivom pripremanju redova koji slede... siri krug citalaca autor ove datoteke ne bi mogao ni zamisliti.

  BISERI.TXT // last update Jan 1990.
  ===================================
  --- the kompromitujuca datoteka ---

Ova datoteka sadrzi provale izvesnog profesora programiranja koji je predavao u jednoj srednjoj skoli u Novom Sadu. Navedene provale strpljivo su skupljane u periodu 1988-1990, da bi kasnije bile prenesene na magnetni medijum i time  postale dostupne sirem krugu citalaca.

  PROVALE KOJE IMAJU VEZE SA STAMPACIMA:
  ======================================

- LISTING za stampac (mislio je na papir sa rupicama)

- Cesto se desava da stampac pise u prazno, tj. kad nema papira (verovatno
  zato sto operateri nesto zabrljaju oko mikroprekidaca)

- Onda operateri uvlace papir kroz MIKROPREKIDACE (ovo mozda i ne bi bila
  provala kada ne bi mislio na mikroprekidace iz prethodne recenice)

- Kod ove masine vertikalno proredjivanje je ISTO KAO NA EKRANU - 6 linija po
  inchu

- Mehanicki stampaci su bolji od laserskih jer omogucavaju DO 6 KOPIJA
  odjednom!

- Dodatni razlog zasto se laserski stampaci redje koriste je taj, sto
  prilikom svog rada emituju razna stetna zracenja koja UTICU NA GENE I NA
  POTOMSTVO. Zato ih necemo ni uciti

- Ti laserski stampaci pisu brzinom i do 20000 RECI U MINUTI. Inace, jedna rec
  je ipak mnogo merodavnija za merenje brzine nego 1 red

- Izmedju pojedinih papira stoji indigo papir. On takodje MORA IMATI
  perforaciju

- Stampaci cesce pomeraju papir odozdo nagore nego obrnuto

- Najcesce se koriste linijski stampaci

- Najcesce se koriste stampaci koji stampaju 120 ili 132 znaka u redu

- Od nemehanickih stampaca najvise su u primeni termalni stampaci

- Glava matricnih stampaca sastoji se od 5x7=35 iglica za stampanje

- Brojaci (za brojanje reda i kolone u stampacu) su cesce DEKADNI a ima i
  binarnih (to zavisi od flip-flopova)

- Elektrohemijski stampaci imaju u sebi KATODNU CEV, koja...

- Matricni stampaci stampaju brzinama od oko 60 redova u minuti, mada ja
  mislim da je to nekako preterano (to je inace 80 karaktera u sekundi)

- Nemojte se uplasiti od naziva STAMPACI SA POLUGAMA ili LEPEZASTI STAMPACI.
  Oni se skoro i ne koriste

- (razgovor se vodi oko laserskog stampaca HP LASER JET II)
> ...Memorija stampaca iznosi 512 KB, ali se moze dodatno prosiriti na 1, 2
  ili 4 M...
> A sta je to "M"?
- Pa to vam bre znaci MODULA. Ti jednostavno uzmes MODUL i onda...

> ...Laserski stampaci uopsteno mogu na bilo kom mestu na stranici, u bilo kom
  trenutku da ispisu bilo sta...
- Stani, stani malo. To jeste tacno, ali nemojte misliti da je to neka velika
  prednost u odnosu na matricne stampace. To vam kod matricnog stampaca u
  stvari i ne treba...
 
- Ako zelite osim teksta na matricnom stampacu da odstampate i neki sliku,
  morate koristiti tzv. KONDENZOVANI OBLIK. To je kada umesto 80 ili vise
  slova u jednom redu koristite nesto drugo, ali to je dosta komplikovano. Tu
  glavnu ulogu imaju PROCENTI. Treba izracunati koliko procenata...

- (neko cita tekst o stampacima u kome sa na dosta mesta pominje "FONT",
  i odjednom on podize glavu...)
- Pa "FONT" ustvari znaci SLOG!!!

> Profesore ja sam cuo da postoje neki KRISTALNI STAMPACI
- Ma to je neko lupio jer su to ustvari LASERSKI STAMPACI

- Pa laserski stampaci su ustvari ELEKTROSTATICKI!
  (nadamo se da je ovo poslednja konstatacija o laserskim stampacima)

- Jel' NLQ znaci visoka ili niska rezolucija? Ne, ipak je to NISKA

- Jel' ta slika uradjena na laserskom stampacu? Procitaj sta pise
> Ovde pise neki INK-JET...
- Da, da, to je to. Prema tome, pogledajte svi ovu sliku u boji koja je
  uradjena na laserskom stampacu...

- Ma i taj izraz "laserski stampaci" je malo ishitren. To su neke kombinacije
  termickih...

  PROVALE KOJE IMAJU VEZE SA DISKOVIMA:
  =====================================

- Laserski disk ne vredi koristiti jer UTICE NA GENE (izaziva rak)

- Najbolja jedinica spoljne memorije bio je magnetni bubanj, ali je prava
  steta sto su inzenjeri, umesto da ga dalje razvijaju i poboljsavaju,
  krenuli drugim putem

- Kod diskova se uvek mora voditi racuna o tzv. podrucijima preliva. Taj
  prostor iznosi najcesce oko 30% kapaciteta cilindra. U njega se upisuju
  informacije koje naknadno pristignu kada je cilindar pun. Jer, da nema
  tih podrucja, kuda bi se zapisivale novopristigle informacije?

- Povrsina diska je podeljena na oko 200-400 koncentricnih staza, a NEKI PUT
  na oko 50 sektora

- Taj laserski i magnetni disk - to se uglavnom svodi na jedno isto

- CD - to vam je ustvari CARD-DISK (KARD-DISK)

- (svi zajedno razgledamo disketu od 3.5" kao pravo tehnolosko cudo. Ali on u
  jednom trenutku spazi polugu WRITE PROTECTION)
- Ovo je sigurno KOCNICA!

- Slicno vazi i za laserske diskove. Sve je to jos daleko od laserskih

  PROVALE KOJE IMAJU VEZE SA OSTALIM MEDIJIMA:
  ============================================

- Ne znam zasto niko ne pokusa da poveca kapacitet magnetne trake na taj
  nacin sto ce smestati informacije i sa DRUGE STRANE

- Zasto se bunite sto ucimo o busenim karticama? To je najbolji medijum za
  smestanje podataka jer je najotporniji na spoljne uticaje (cak i na
  eksploziju atomske bombe gde bi svi magnetni mediji otkazali) pa se sada
  cesto koristi u VOJNE SVRHE

- Flip-flopovi imaju dobre osobine, ali se ipak REDJE KORISTE jer su veoma
  skupi, pa se od njih prave samo specijalni registri (napr. akumulator)

- Brzina transfera informacija kod magnetne trake se krece od 20000 do
  MILION I PO BAJTOVA U SEKUNDI!

- Kapacitet magnetne trake zavisi i od toga da li se podaci upisuju sa obe ili
  samo sa 1 strane trake

  PROVALE KOJE IMAJU VEZE SA HARDWARE-OM:
  =======================================

- Memorija je sacinjena od 8 + C bitova na jednoj adresi, gde je C tzv.
  kontrolni bit (parnosti ili neparnosti)

- Bistabilni elementi broje u binarnom ili DEKADNOM sistemu

- Rec "TORUSNA" znaci USUKANA + PRIPADAJU TORNJU

- Danasnji racunari su ustvari HIBRIDNI

  ( IV RAZRED )

- Ponekad jedan registar nije dovoljan za smestanje jednog podatka. Tada je
  potrebno udruziti vise registara a to se postize pomocu SHIFT registara

  PROVALE KOJE IMAJU VEZE SA PROGRAMIRANJEM:
  ==========================================

- N bajtova je NAJMANJE 8 puta vise od N bitova

- Slovo "K" kod izrazavanja kapaciteta znaci Kilobajt, takodje i KAPACITET

- Danas su svi racunari jednoadresni. To znaci da se u adresnom delu naredbe
  uvek nalazi SAMO JEDNA adresa (nema adrese drugog operanda, pa nam njega
  zamenjuje akumulator)

- Kompajleri imaju i tu prednost u odnosu na simbolicke jezike (asemblere)
  sto BOLJE RASPOREDJUJU I ISKORISTAVAJU MEMORIJU (nego kad programer to radi
  sam u asembleru, rucno)

- Kompajleri prave veoma brz kod, tako da ne samo da nema zaostajanja u
  brzini za asemblerom, nego je taj kod CESTO BRZI NEGO KOD ASEMBLERA
  (u boljem slucaju ODNOS JE ISTI- 0:0). Po raznim knjigama se veoma cesto
  spominje da je jedan od razloga upotrebe asemblera veca brzina, ali to nije
  tacno. Isto toliko brz kod moze se bez problema napraviti i sa kompajlerom

- Slusao sam razlicita predavanja o stetnosi naredbe GOTO, ali mislim da su
  sve to ciste gluposti. To je jedna od najvaznijih i najkoriscenijih
  naredbi (Koji program radi bez nje?)

- Kod komercijalnih programa (napr. igara) taster BREAK je iskljucen
  zato sto su programeri na pocetku programa stavili jednu BREAK OFF naredbu

- Naredba "TYPE" sluzi za ispis TIPA DATOTEKE na ekran

- Taj kompjuterski virus - pa to je samo jedan POKE, zar ne ?

- Nema smisla koristiti PC-TOOLS jer se sve to moze uraditi iz DOS-a, a sto
  je najgore, treba vam bar GODINA DANA da ukapirate rad sa programom i
  sve njegove opcije

- Racunar brze radi sa realnim brojevima jer ne mora cele brojeve pretvarati
  u realne

- To ti je kao kod racunara. Ako program nece da proradi iz prve, startuj ga
  nekoliko puta dok ne upali; Veca je verovatnoca da ce program proraditi
  iz vise pokusaja nego iz samo jednog

- MBASIC na ERI je slican bejziku na PC racunarima, ali ima tu specificnost
  sto postoji naredba CONT (koja sluzi za nastavljanje prekinutog programa),
  sto na PC racunarima NE RADI.

- Sledeca naredba u BASIC-u je naredba ENTER. Ova naredba je veoma slicna
  naredbi INPUT, jedina razlika je sto ovde postoji vremenski limit posle
  koga se izvrsavanje prenosi na sledecu naredbu...

- Naredba SPA(x) se upotrebljava samo u naredbi PRINT. Ona pomice glavu u
  retku bilo kuda. (kasnijom analizom je ipak utvrdjeno da je tacan naziv
  ove naredbe SPC)

- Naredba TIM(x) daje tekucu godinu, dan, sat, i minut, dok neki sistemi
  omogucavaju cak i brojanje sekundi (treba podsetiti da ucimo GW-BASIC na
  PC racunarima)

- Objekt programi su programi koji rukovode radom programiranih masina ili
  se pak AUTOMATSKI OBRADJUJU

- Ispravnije je reci "PROMENLJIVA", ali se cesce koristi "VARIJABLA"

- Programi napisani za racunar iskoristavaju njegove mogucnosti od 10-20%.
  Najbolje organizovani programi iskoristavaju ga najvise do 40%, dok ga
  mi iskoristimo jedva 3%

- Izgleda da su izmislili i takav virus koji je zabrljao disketu koja je BILA
  ZASTICENA sve vreme (bila je zalepljena nalepnica). Taj virus nam je
  zarazio sve diskete i to pomocu naredbe DIR

- Menjati program je mnogo skupo

- Zato je dobro svoj program obogatiti IF-ovima posle svakih 100-200 redova
  (radi provere da li slucajno stampac stampa u prazno)

- Repetativni racunari PONAVLJAJU RESENJE vise puta

- Tacka ne postoji u racunaru

> Profesore, ja sam probao na FORTRANU 77 da koristim znakove "<", "=" i ">"
  umesto standardnih fortranskih .LT. .EQ. i .GT. i sve je lepo radilo
- Ne, to ne moze da radi. Na ERA-ma smo probali i nije htelo da radi, a ne
  verujem ni da bi to radilo na PC-ima - oko 70% verovatnoce da to nece
   raditi ni tamo
> (osmeh) Pa to zavisi samo od kompajlera. Ako je u pitanju novi FORTRAN 77...
- Ma bre, to zavisi od OPERATIVNOG SISTEMA koji ga podrzava jer FORTRAN za te
  matematicke operacije i relacije koristi usluge OS. Dobro, to zavisi i od
  kompajlera...
> (pokusaj prigusenja smeha da ne bi doslo do davljenja) Dobro, dobro...

- Ne! Nemoj to raditi! Taj virus se ucita sa diskete cim je stavis u drajv!

- Ma i taj masinski, odnosno asemblerski jezik je daleko od mikronaredbi

- I nemojte vise da stavljate iza DO naredbe da je pocetna vrednost veca od
  krajnje. Tada nastupa greska jer se cela struktura uvek jednom izvrsi
> Profesore, u svim bejzicima koje sam video, FOR-NEXT petlja napr. od 1 do 0
  se ne bi ni jednom izvrsila, vec bi jednostavno cela struktura bila
  preskocena
- Ma to bre nema nikakve logike. Ne verujem da bi bejzik tako nesto radio kad
  uopste nema potrebe za tim. To je cista glupost. A i kod FORTRANA to sigurno
  nije slucaj

- Mnogo je bolje da za varijablu ne uzmes X, posto si X vec iskoristio za ime
  niza. To samo zbunjuje racunar koji prevodi

- Ja se nesto secam da FOR-NEXT petlje u bejziku idu maksimalno do 15 u dubinu

- Ne mozes ti na pocetku da podrazumevas da je X=0. Ja ti kazem da kod svakog
  dvadesetog FORTRAN kompajlera to nece raditi

> Zato postoji KORISNICKI ID kod ili UIC
- Kako, kako?
> UIC
- A!... To je valjda skracenica za ULAZNI ID kod

- To ne mozes da radis! FOR-NEXT petlje nece da idu od 0

- Taj novi FORTRAN 77 ima jako dobru REZOLUCIJU

- Ne moze to tako da se racuna kako ti mislis. Realni brojevi su 16-bitni

- Kod TIME SHARING-a novi korisnik moze da se ukljuci u ciklus kad god hoce.
  Tu nema CENTRIFUGALNE SILE

- Multiprocesiranje u stvari i nije multiprocesiranje

  ( IV RAZRED )

- Zbog toga korisnici i vole COBOL jezik...

- Nova verzija DOS-a 3.30 je jako skupa

- FORTRAN je danas mocniji od mnogih jezika, pogotovo ovaj novi FORTRAN 77

- Recimo neki sistem radi 10 godina kako treba i 11 godine mi otkrijemo neku
  gresku i tako ustanovimo da on ustvari nikada nije ni radio

- Ma i taj PASCAL, to je sve jedno te isto. Samo je drukcija sintaksa i nazivi
  naredbi

- Koliko ja vidim, BEGIN i END u PASCAL-u su potpuno nepotrebni. Tu je tvorac
  jezika ucinio veliku glupost...

- Duzina azbucnog podatka u COBOL-u zavisi od raznih bafera, U/I drajvera,
  registara...

- Kako se pise azbucni podatak duzine nula?
> Kao prazni navodnici
- E NIJE. To se pise kao jedan navodnik, pa odmah iza njega slepljen drugi
  navodnik

> Imam problema sa stampanjem ovog teksta na stampac. Posle svake odstampane
  stranice dobijam mali razmak i to tako da duzina stranice ne odgovara duzini
  papira. A kada sam juce stampao moj program, razmaka nije bilo. Valjda je
  neko od juce poremetio mikroprekidace...
- Naravno da ne radi. Programska datoteka nije isto sto i tekstualna datoteka

- Personalni racunari ne mogu tako lako da zastite podatke. Evo na PC-u imate
  naredbu ATTRIB pomocu koje mozete odstraniti zastitu...

- Sa RND od 0 do 1 mozes da dobijes i neku sinusnu funkciju

- A kakva je to logika ako imas datoteku bez slogova?

- Da li znas neki drugi nacin za pretrazivanje fajlova po celom disku?
> Pa za to postoje specijalne naredbe, kao sto su WHERE <ime_prog> itd.
- A vidi sta smo mi otkrili: ako napises DIR C:ime_prog, onda valjda te dve
  tacke oznacavaju da pretrazuje fajl po celom disku C:

- Sada osim visih programskih jezika (koji se jos zovu i proceduralni) postoje
  i tzv. VISOKI programski jezici. Kod njih je vec uloga programera u drugom
  planu. Ti recimo, ne moras znati kako se neki program kompajlira ili neka
  datoteka sortira - sve se to radi auto
  BATCH fajl i on to radi. Isto tako kod FOR-NEXT petlji ne moras znati gde je
  maksimum, sta je promenljiva itd. Medjutim, sve to radi samo kod mocnijih
  racunara

- I recimo, ako ste programer, onda vam posao placaju po duzini gotovog
  programa, po utrosenosti procesorskog vremena...

  PROVALE KOJE IMAJU VEZE SA ENGLESKIM JEZIKOM:
  =============================================

- Sledeci taster je "CANCEL" sto neki citaju kao "KANSEL" ili "KENSL" mada ja
  mislim da je najispravnije reci "SENSL"

- Sledeci indikator je "REQUEST PEUDING" sto se izgovara kao "RIKUEST PUDING"
  ili cak, "RIKUEST PJUDING" (drugi problem je sto to uopste nije "PEUDING"
  nego "PENDING")

- Sledeci indikator je "END" sto bi se dalo procitati kao "END", mada moze
  biti i "AND", ali najverovatnije je da je nesto izmedju

- Rec "REFRESH" cita se kao "REFRISH"

- Rec "WRITE" izgovara se kao "VRAJT"

- Otkucaj "TIPE", pa ime datoteke

- Onda pritisnite "RITERN" (sa naglaskom na "I")

- Indikator "RISET" (sa dugackim naglaskom na "I")

- "EHE" fajlovi (mislio je na "EXE" fajlove)

- Rec "SUBROUTINE" znaci "PROGRAM", a ne "PODPROGRAM" (Ako je tako u svojoj
  knjizi napisao doktor nauka, onda ga ne treba ispravljati)

- "RANDOM ACCESS" znaci slucajan pristup. Trebalo bi da "RANDOM" na engleskom
  znaci "SLUCAJAN", a "ACCESS" - "PRISTUP". Medjutim, ja sam nalazio u
  nekim knjigama suprotnu situaciju - kada se "ACCESS" prevodi kao "SLUCAJAN"
  a "RANDOM" kao "PRISTUP"

- Naredba "PAUSE" se kombinuje sa "TEJPOM" (mislio je na "TYPE")

- Sledeca tipka je "END". Da vi malo bolje znate engleski jezik, sigurno
  biste znali koju funkciju ona obavlja. Sta je, niko ne zna ? E, pa ovaj
  taster se koristi prilikom ucitavanja programa preko karticne jedinice.
  Tada centralni procesor preuzima program...

> To se zove "EGZEKJUSN" ("EXECUTION")
- Ma to "E" znaci neko prosirenje. To se na engleskom kaze "EXTENDED"

  ( IV RAZRED )

- To "PIC" ili "PICTURE" se valjda cita kao "PIKCER"

- Kod reci "SOURCE" dobro se cuje "A"

- Rec "QUOTE" se cita kao "KVAJT". To vam je inace internacionalan izraz

- Ja sam cuo da na mnogim mestima rec "CURRENCY" izgovaraju kao "KJURENSI"

- CLOSE koje se koristi u radu sa datotekama znaci KALAUZ

  PROVALE KOJE NE MORAJU DA BUDU U VEZI SA RACUNARIMA:
  ====================================================

- Na nasem tlu postoji oko 600 otrovnih vrsta INSEKATA (PAUKA, SKORPIJA,
  GUSTERA, ZMIJA...)

- Mozete vi koristiti i matematicke formule koje uopste NE MORAJU da budu
  matematicke

- Morate znati da racunate i pjesice jer sta cete jednoga dana kada vam Rusi
  ili Marsovci pomocu nekih zrakova zablokiraju digitrone?

- Rusi tvrde da su negde u Sibiru uspeli da postignu temperaturu apsolutne
  nule. Ja verujem da su tako nesto uradili, ali ipak nisu mogli postici
  temperaturu bas apsolutne nule, nego nesto blizu toga

- Jedan matematicar se sa 4 godine upisao na fakultet, a sa 8 godina ga je
  zavrsio. Nije ni cudno ako se zna da je u osmoj godini bio tezak cak 130 kg

- Neki umetnik (slikar) je uzeo avionski motor i rasprsio boju na platno. I to
  oni zovu umetnost?
> Ali profesore, to je originalnost...
- Originalnost? To samo zato sto je taj umetnik bio tezak 150 kg, pa avionski
  motor nije mogao da ga odnese

- I sta je to originalnost? To je kada bih ja sada seo na luster i odatle vam
  predavao, i ja sam onda originalan

- Nemojte me nervirati pa da za jedan dan postanem slikar

- Te racunarske knjige - to samo prepisuju knjige koje je neko pre njih
  napisao, ali su morali da koriste nove oznake

- Napisite "OD KOJE", pa prekrizite

- Ja znam da ih je 923, ali ne znam tacno

- Savetujem joj da se obrati radiestezisti

- Idi na rendgen da snimis taj misic

- PUNO je relativna stvar

- Mozda nije tako programiran digitron

- To su tzv. PROGRAMIRAJUCI digitroni

- Dajte tu knjigu da obidje razred da bi se svi uverili da u njoj nema
  niceg interesantnog

- Ja bih vise voleo da kopam kanale nego da budem sistemski operator (toliko
  je to naporan posao)

- I zasto kazete "SIRENA" kad je pravilno "SVIRENA" (od "SVIRATI"), samo su to
  ljudi iskvarili
> Ali profesore, SIRENA je rec grckog porekla koja znaci...
- Mozda Grci kazu "SIRATI"

- Moja deca mogu da piju naftu!

- Svet je pre jedno 4-5 godina stalno isao napred, a sad ide nazad

- Ja sam pravio grom barem jedno 10 puta, kad sam bio student u visoj skoli,
  zato ne verujem da bog pravi munje

- Ti si u prvom polugodistu ostala neocenjena. Zato sada moras imati MAKAR
  SVE JEDINICE da bi ti priznali godinu.

- Kada sam ja bio u vojsci pustao sam bradu da bih pokazao ostalim vojnicima
  da se ne bojim da nosim bradu

- Dok sam bio u vojsci, tukao sam se sa jednim svojim drugom. Medjutim, posle
  jednog udarca, iskrivio sam mu sve prednje zube unazad. Onda sam uvukao svoju
  ruku u njegova usta i vratio mu zube u prednji polozaj. Tako mu nije ispao ni
  jedan zub. Jedino sto su mu posle toga zubi poplaveli.

- Ne mozes ti -3 coveka da ispermutujes!

- 2% nista ne cujem!

- Ma sabiranje je jednostavno. A o oduzimanju i da ne govorim!

- Ma i sa tom minijaturizacijom su preterali. Ne mozes ti kosarkasa da strpas
  u neki mali auto

- Ja ako hocu da se popnem na tavan, a nemam merdevine, necu kupovati
  helikopter (vec mozda dizalicu)

- Prosao sam ja mnogo gradova. Bio sam ja i u Banja Luci i u Beogradu...

  ( IV RAZRED )

- Sta mogu kad sam blesav pa me zezaju ucenici

- SAMOPREGORNI rad pojedinca...

- Jedno 92% sam ja u pravu, a svega 8% ste vi, ili eto da vam dam 10%...

- I tada, kada se mimoidju svemirski brodovi, verovatnoca sudara postaje minus.
  Ustvari, da li verovatnoca moze da bude negativna ?

  LAPSUSI:
  ========

- Kada sam ja bio student pokusavao sam kao i mnogi drugi da napravim
  program za sah, ali nisam uspeo. Veliki je problem kako celu tablu sa
  figurama predstaviti u racunaru kada ima 32 figure i 64x64 POLJA !

- WRISTE (umesto WRITE)

- REDA (umesto READ)

- 2 C 3 = 6

- STOP bez ista

- Sto ne slusate kad JUCE GOVORIM

- Sa ovo malo krede moracu da pisem CLANCIMA

- Recimo da to traje dva sata - od osam do pola devet

- Hoces da citas NAPAMET?

- To je uslovno receno da je bezuslovno

- Informaciju o toj TACCI...

- Kad AMPERMETROM menjas OTPOR ...

- VOLIKO! (umesto OVOLIKO)

  ( IV RAZRED )

- Iks, ipsilon i zet: X, Y, C

  KOMENTAR AUTORA (DATOTEKE):
  ===========================

- Ovo je tzv. PROMETNA DATOTEKA (jos jedan izraz koji smo naucili od doticnog
  profesora) sto znaci da se menja i dopunjuje SKORO SVAKOG DANA. Ako zelite
  da nesto dodate, imate neke primedbe ili sugestije, slobodno se obratite
  autoru na adresu:

                ------  CENZURISANO U POSLEDNJEM TRENUTKU  ------

  KOMENTAR CENZORA:
  =================
  
- Buduci da je autor datoteke zavrsio skolovanje u vaspitno-skolskoj ustanovi u
  kojoj radi doticni profesor, primedba o dopunjavanju ove datoteke (skoro)
  svakog dana vise ne vazi. Po svemu sudeci ovo je konacna verzija bisera, koja
  ostaje novim generacijama u nasledje kao svedocanstvo o jednom vremenu i
  jednom profesoru.
   ===============================
Ovde zavrsava originalna datoteka. Ponavljam, osoba cije ime stoji u zaglav-
lju ove poruke NIJE autor ove datoteke i ne zeli sebi da pribavi nikakvu
slavu slanjem ove poruke. Sva moja nagrada bice mi smeh svih onih koji su,
poput mene, procitali ove redove.